Izvor: Blic, 04.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopije slavnih remek-dela
Kopije slavnih remek-dela
Deo izložbe 'Rekonstruisana fikcija' koja je prošle godine bila u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, a čiji su autori Marina Gržinić, filozof i umetnica iz Ljubljane, i Goran Đorđević, bivši umetnik i fizičar, koji se početkom devedesetih iz Beograda preselio u Njujork, predstaviće našu zemlju na predstojećem Venecijanskom bijenalu, nezvanično saznaje 'Blic'. Reč je o tri projekta istraživanja istorije, nauke, fikcije i tehnika posmatranja.Od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1985. Đorđević asistira u realizaciji i prezentaciji grupnih projekata kao što su Poslednja futuristička izložba Kazimira Maljeviča, Internacionalna izložba moderne umetnosti (Armoriy Show), a takođe radi i kao vodič-narator u projektu Salon de Fleuris u Njujorku.
Projekat 'Rekonstruisana fikcija: poslednja futuristička izložba' produkcija je galerije SKUC, Ljubljana, i Galerije savremene umetnosti, Celje, Slovenija. Prvo je predstavljen u jednom privatnom stanu u Beogradu, 1985. Projekat Međunarodna izložba moderne umetnosti takođe je prvo viđen u Beogradu, u Salonu MSU, u septembru 1986. (kustos Slobodan Mijušković). Isti autor (ili autori) otvorio je devedesetih godina u jednom prizemlju Sohoa izložbu Salon de Fleuris inscenirajući jednu od najznačajnijih zbirki moderne umetnosti s početka 20. veka koju je sakupila književnica Gertruda Štajn, uz pomoć svog brata Lea, u njihovom pariskom stanu u ulici De Fleuris.
Autori ovih projekata predstavljaju se samo kroz natpise na izložbi, često potpisujući svoja dela imenima slavnih mrtvih slikara ili koristeći pseudonime. Da je reč o kopijama svedoče godine izvođenja.
Da ne bude zabune, pitanja kao što su odnos između originala i kopije, istine i laži, smisla i besmisla, legitiman su predmet filozofske rasprave koju je započeo Valter Benjamin. Kopiranje nije zastupljeno da bi se falsifikovao ili krivotvorio originalno ili autorsko, smatraju autori, već da bi se doveli u pitanje aktuelni i kanonizovani temelji moderne umetnosti. Dakle, kopije dela Mondrijana, Maljeviča, Matisa, Kandinskog, Lihtenštajna, Pikasa... autori objašnjavaju: 'Može tvrditi ko šta hoće, ali ponavljanje je pravi izraz za ono što su Grci nazivali sećanjem. Baš kao što su Grci podučavani da je saznanje - sećanje, nova filozofija nas uči da je sav život - ponavljanje... Umetnost bismo mogli odrediti kao prostor za kulturnu diverziju na kojem nema svetih vrednosti, gde sve može biti dovedeno u pitanje.' I ako se ide dalje u tumačenju ovih projekata, koncept koji stoji iza njih, ne nalazi se u skrivanju razlike između originala i kopije već u naglašavanju jedne daleko tragičnije crte: neautentičnosti kao najautentičnijeg koncepta umetnosti osamdesetih godina. Budući da nismo mogli doći do podatka koji će projekat ili projekti sa izložbe 'Rekonstruisana fikcija' biti predstavljeni na Bijenalu, kao i ko će biti autori postavke u Jugoslovenskom paviljonu 2003. godine, u ovom trenutku našim čitaocima ne možemo pružiti podatak koja će dela-kopije putovati za Veneciju. U MSU su nam rekli da će sa informacijom izaći tokom februara. M. Marjanović
