Izvor: Glas javnosti, 02.Sep.2009, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književni vremeplov
RukovoĐeni svetskim bestseler listama i izdanjima koja u svetu slove za najčitanija, u izdavačkoj kući „Beobuk“ su odlučili da objave dva nova romana. Reč je o „Dnevniku od crvene kože“, Lili Kopel, i „Duždevoj ljubavnici“ Karle Marije Ruso.
Radnja romana“Dnevnik od crvene kože“ počinje u trenutku kada vlasnik zgrade u kojoj je već pola veka skriven jedan neobičan dnevnik odluči da isprazni podrum i skriveno blago izađe na površinu, dnevniku i njegovom vlasniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je data druga šansa. Dnevnik, koji živo oslikava NJujork tridesetih godina prošlog veka, je pronašla Lili Kopel, mlada autorka zaposlena u NJujork tajmsu. Otvorivši zarđalu bravicu dnevnika, Kopelova kreće na put u prohujala vremena, kada su se privilegovane žene sretale na čaju u Šraftsu, plesale u hotelu Pensilvanija, i ludovale u klubu El Maroko. Dok okreće britko pisane stranice dnevnika, Kopelovu obuzima slobodoumna mlada žena čija intimna razmišljanja i emocije vrcaju iz svake reči. Zadivljena nadama i tugom koje izviru iz dnevnika, Kopelova je rešena da pronađe vlasnicu, a jedini trag joj je prvi natpis u dnevniku: „Ova sveska je vlasništvo Florens Vulfson“. Ko je bila ova divna naivka koja je obožavala Bodlera i Džejn Ostin, seksualno radoznala mimo svojih godina, koja je putovala u Rim, Pariz i London? U knjizi se prepliću intimni intervjui sa beleškama iz dnevnika. Kopelova otkriva svet njujorške tinejdžerke opsednute stanjem svoje duše i svojim fizičkim izgledom i raspravlja o sudbinskim dešavanjima koja dovode do toga da dnevnik bude vraćen vlasnici.
Roman“Duždeva ljubavnica“iz pera Karle Marije Ruso vraća nas u Veneciju, u osamnaesti vek, u 1755. godinu kada karneval u Veneciji dostiže vrhunac zanosa i slavlja. Uprkos majčinoj zabrani, mlada Katerina Dolfin prisustvuje proslavi u kući engleskog konzula Smita, ne bi li bar na nekoliko sati zaboravila nevolje koje joj je ne daju mira: nedavnu smrt oca koga je obožavala i koji joj je usadio ljubav prema umetnosti i filozofiji, svoje siromaštvo i predstojeće venčanje s omraženim čovekom koga joj je nametnula majka. U biblioteci konzulove palate, u koju se sklonila od slavljeničke gužve, Katerina sreće Andreu Trona, ambasadora Mletačke republike, naslednika jedne od najimućnijih venecijanskih porodica i moćnog političara u kome svi vide budućeg dužda.
.jpg)
