Izvor: B92, 08.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Srđan Valjarević
Preuzeto iz dnevnog lista "Blic"
Autor: Aleksandar Nikolić
U Srbiji je život težak jer ne postoji sistem koji bi vas zaštitio od gluposti. Sve je moguće - kaže za "Blic nedelje” pisac Srđan Valjarević. Skupio sam za četrdeset kvadrata stambenog prostora u Beogradu i na kraju završio na gradilištu. U nezavršenoj zgradi. Ali šta ću, takav je život u Srbiji. Mnogo energije nam odnose okolnosti koje se u razvijenim zemljama podrazumevaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Koliko je teško živeti od pisanja u Srbiji?
- Svuda je teško živeti od pisanja i svuda mora mnogo da se radi. Posvećeno da se radi. Već dvadeset godina se bavim različitim poslovima i navikao sam da mi egzistencija zavisi od posvećenog rada. U razvijenijim državama su pisci u prednosti jer žive u uređenim sistemima pa su u prilici da se apsolutno posvete pisanju. Kod nas mnogi ljudi nikada ne dobiju priliku da se potrude u poslu kojim se bave. Na svakih deset godina se prepričava da je nekada bilo bolje. Nikada nije bilo bolje, uvek je bilo teško.
Za roman "Komo” u Beču vam je dodeljena druga nagrada "Banka Austrija literaris 2008”. Ukupni fond nagrada iznosio je sto hiljada evra. Mnogi se sada pitaju da li ste bogat čovek?
- Okolnosti u kojima mogu da živim od pisanja mene čine zadovoljnim. Za svakog čoveka termin bogatstvo predstavljaju različite emocije, stanja i materijalni status. Samo je prva nagrada u Beču bila u novčanom iznosu, druge dve se odnose na podršku objavljivanju i distribuciji knjiga u inostranstvu.
Upravo ste se vratili iz Nemačke gde ste na Literarnom festivalu u Drezdenu predstavili "Komo”. Kako su tamo organizovane književne večeri?
- Pre svega publika kupuje karte kao i za svaki događaj iz oblasti kulture. U Nemačkoj država finansijski pomaže male izdavače i postoji razvijena distributerska mreža. Postoji i ogromna radoznalost čitalaca za pisce iz različitih kultura i krajeva sveta. Razgovarao sam s ljudima o mojoj knjizi i objašnjavao im da nisam ponovo otišao na obalu jezera Komo, jer to moj lični budžet ne dozvoljava. Objasnio sam im da moji tamošnji domaćini ne veruju preterano u modernu tehnologiju pa se dopisujemo razglednicama.
Da li su vas svrstavali u kontekst pisaca koji dolaze sa Balkana?
- Ne. Zanimala ih je moja priča. Ni u Švedskoj me nisu svrstavali u geopolitičke konstrukte. Čovek i pisac su moje jedine odrednice.
Da li su vas pitali o političkoj situaciji u Srbiji?
- Jesu, ali ja na takva pitanja ne odgovaram ni Nemcima ni Srbima niti bilo kome. Mene politika ne zanima. Za sve što se nije ticalo knjige "Komo” ostali su uskraćeni za odgovor .
Da li će u skoroj budućnosti prostor koji objedinjuje srpski i hrvatski jezik dobiti veliku distributersku kuću?
- Ljudi iz biznisa će to rešiti zbog sebe, a ne zbog pisaca. Knjige su već našle svoj put do zainteresovanih čitalaca u komšiluku. Moj izdavač je u Hrvatskoj izdao monografiju "Moderna povest Kine” i "Komo” . Ako on nema nikakav problem zašto bih ja razmišljao o bilo kakvom geopolitičkom konstruktu. Niti imam ambiciju da se razumem u carine, poreze, propise.
Kako aktuelna kulturna politika u Srbiji olakšava vaše umetničko izražavanje?
- Nikako, jer sam se izborio da ne zavisim od bilo kakve kulturne politike. Takav položaj je teško izboriti. Jednostavno, nisam čovek koji bi tražio pomoć od bilo koga. Ne volim da sam u zavisnoj poziciji u odnosu na bilo koga. Ako neću ne moram ništa. Država nam je siromašna i umetnost nam je u društvenom smislu propala. Glupo je pričati o kulturnoj politici kada po gradovima u unutrašnjosti Srbije nema knjižara.
Da li je moguće zaustaviti sve veću estradizaciju našeg društva?
- Sada nema nazad. Novac diktira sadržaj a mediji menjaju žanrove. Kada neko jednom pristane na neki intervju prihvata pravila igre koje teško može da izmeni. Ideja da prisustvom u masmedijima neko može da utiče na odluke drugih ljudi je obična prodaja magle. Iza toga uvek stoji pohlepa i novac.
Šta mislite kako vas onda doživljavaju čitaoci?
- Nemam pojma. Voleo bih kada bi mislili o mojim knjigama. Ako imam bilo kakvu ulogu u našem društvu ona se svodi na ohrabrivanje mladih ljudi da ne odustaju od posla do kojeg im je stalo.
Kada ćemo biti u prilici da čitamo vašu novu knjigu?
- Kada je završim. Uskoro.
Fudbal
- Posle desetak godina sam uživo gledao fudbalsku utakmicu. Na Lionu Hajduk protiv Vojvodine. Podsetila me trava i svež vazduh na momente kada sam u mladosti jurcao za loptom. Posle toga sam nekoliko puta sanjao kako igram fudbal. Super sam se proveo.
