Izvor: Blic, 03.Feb.2017, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPRAVLJANJE NEPRAVDE Muzeji u Firenci izlagaće više radova umetnica
Počev od ovog proleća, Galerija Ufici u Firenci više će se angažovati na isticanju radova ženskih umetnika, u želji da se u jednom od najstarijih muzeja na svetu ponovo pokrene pitanje istorijske polne neravnoteže.
Na Dan žena, 8. marta, u Uficiju će biti otvorena izložba sestre Plautile Neli (1523-87), s namerom da se oživi reputacija ove kaluđerice i prve poznate renesansne slikarke Firence, piše The Art Newspaper.
Dve nedelje kasnije Uficijev sestrinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muzej preko puta reke Arno, Palata Piti, otvoriće izložbu autoportreta austrijske umetnice i feministkinje Marije Lasnig (1918-2014).
Izložba Plautile Neli biće prva u "beskrajnom" nizu izložbi posvećenih umetnicama kroz istoriju, kaže Ajke Šmit, direktor Uficija i Pitija. Ovaj istoričar umetnosti iz Nemačke jedan je od sedmoro direktora stranaca koji su 2015. postavljeni na čelo najvećih muzeja u Italiji u nesvakidašnjem potezu vlasti da "osveži" institucije od kulturno-istorijskog značaja.
Oko desetak slika Nelijeve, od toga nekoliko koje su tek nedavno identifikovane kao njene, iz crkava i muzeja centralne Italije, biće izložene uz radove iz njenog dominikankskog manastira, kazao je Šmit.
S druge strane, odluka da se prikažu slike Lasnigove inspirisana je Uficijevom čuvenom kolekcijom autoportreta koja datira sve do 17. veka.
Izbor tridesetak radova, preuzetih iz bečke Albertine, koja organizuje izložbu Lasnigove u maju - takođe je dokaz feminističkih tendencija.
- Mariju Lasnig uvek je zanimalo njeno telo, kao žene, ali i odnosi između muških i ženskih tela - kaže Šmit.
Ova izložba bi mogla da bude vesnik paralelnog programa u vidu godišnjih izložbi savremenih umetnica u Palati Piti.
Sve ove inicijative podstaknute su razgovorom Ajkea Šmita sa američkim kolektivom "Gerila devojke" (Guerilla Girls) koje se već tri decenije bore protiv rodne neravnopravnosti u umetničkom svetu kao i činjenicom da Ufici, muzej koji su 1769. osnovali članovi porodice Mediči, čuva "najveću kolekciju radova ženskih umetnika pre 19. veka", objašnjava direktor.
Mnoge od tih slika pripadaju poznatoj ali rekto viđanoj zbirci autoporteta koja je nekada bila izložena u uzanom Vazarijevom prolazu između Uficija i Pitija. Taj prolaz je u novembru zatvoren zbog restauracije.
Dela starih majstora, poput Rafaela i Rembranta, ali i umetnicâ Elizabet Luiz Viže-Le Bren i Marijete Robusti, Tintoretove ćerke, bila su pristupačna samo malim grupama u privatnim obilascima, što je manje od jedan odsto svih posetilaca (a ima ih oko dva miliona godišnje).
Ženski autoportreti iz Uficija mogli bi da ispune više od jedne prostorije u glavnoj muzejskoj zgradi, kada kolekcija bude ponovo izložena ove jeseni. Ufici je 2010. organizovao izložbu oko stotinu istorijskih i savremenih ženskih autoportreta a sada je cilj muzeja da, stalnom postavkom radova žena i redovnim izložbama savremenih umetnica, "izbegne getoizaciju", kaže Šmit.
- Ovo nije neka specijalna inicijativa na tri ili pet godina. Ne znam da li ću tada još biti direktor, ali mislim da bi ovo trebalo da potraje barem narednih 20 godina - smatra Šmit.
I drugi muzeji krenuli su ovim putem. Izložba posvećena zapostavljenim umetnicama ili "Starim majstoricama", bila je organizovana u Gran Paleu u Parizu, a potom je gostovala i u Metropolitenu u Njujorku. Prošlog oktobra Prado u Madridu je upriličio prvu izložbu posvećenu jednoj ženi, holandskoj umetnici Klari Peters (1607-1621), koja traje do 19. februara.
- Neki pd najpozatijih umetnika današnjice su žene, tako da to već izisikuje pitanje: gde je sve to počelo i kako se razvijalo? Mislim da smo uveliko zadocnili i da je krajnje vreme da velike umetnice iz prošlosti vratimo pred publiku - zaključuje Šmit.
.jpg)
