Izvor: Politika, 13.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I na sud zbog istine
Priznanje piscu, ali i indirektna poruka Turskoj da se suoči sa genocidom nad Jermenima, o čemu je upravo Pamuk prvi progovorio
Turski romansijer Orhan Pamuk (Istanbul, 1952), u svetu slavan po svojim sjajnim romanima "Bela tvrđava", "Zovem se Crveno" i "Sneg", ali i po tome što se sukobio sa turskom vlašću i stigao do suda jer je, kako se tvrdilo, uvredio tursku naciju, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2006. godine. Predstavnici Švedske akademije nauka u obrazloženju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluke saopštili su, kako javljaju agencije, da je Pamuk "u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura".
Vest nije mnogo iznenadila dobre poznavaoce svetske literature, ali i onih koji poslednjih godina pomno prate "ukus" članova Nobelovog komiteta: Orhan Pamuk bio je i prošle godine nadohvat ruke ovom priznanju, ali je ocenjeno da je suviše mlad! Ove godine najveće priznanje u svetskoj literaturi nije mu izmaklo, i to s pravom. Orhan Pamuk je, pored toga što je najbolji i najslavniji savremeni turski autor, i iskreni i hrabri borac za ljudska prava, koji je u intervjuu jednom švajcarskom listu u februaru prošle godine izjavio da Turska nije voljna da se suoči sa bolnim temama iz svoje istorije: sa genocidom nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata, i nasiljem nad Kurdima u novije vreme.
Citat koji je najviše naljutio tursku vlast i uvredio Pamukove sunarodnike glasio je: "U ovoj zemlji pobijeno je trideset hiljada Kurda i jedan milion Jermena, a niko se, osim mene, ne usuđuje o tome da govori", rekao je Orhan Pamuk švajcarskom novinaru. Reakcija u njegovoj domovini bila je burna, a posledica po pisca teška: bio je izveden pred sud ali je, pod pritiskom svetskog javnog mnjenja, optužba protiv njega na turskom sudu odbačena. U ovom trenutku, Nobelova nagrada za književnost Orhanu Pamuku, koji je prošle godine dobio dva priznanja – magazin "Tajm" ga je izabrao u sto ljudi koji uobličavaju naš svet, a u oktobru na Frankfurtskom sajmu knjiga dobio je čuvenu nagradu za mir – nije samo poruka svetu da umetnici, posebno pisci imaju veliku etičku odgovornost prema sopstvenoj naciji i celom svetu. Već je i indirektna poruka Turskoj, na liniji glasova koji upravo ovih dana stižu toj zemlji iz Evropske unije: da se suoči sa genocidom nad Jermenima kao velikom mrljom svoje novije istorije. A to je upravo ono o čemu je Orhan Pamuk prvi javno progovorio.
Vest o tome da je Orhan Pamuk dobio Nobelovu nagradu za književnost prva je objavila agencija AFP, za kojom je Rojters kasnio svega dva minuta. U ne baš velikom nizu kasnijih informacija, što je sasvim u skladu sa ličnošću i prirodom Orhana Pamuka budući da je dosta zatvoren i da ne voli veliki publicitet, najmanje je bilo onih koje su se ticale slavljenika. Jedino je predsednik Švedske akademije Horas Engdal izjavio da je sa Orhanom Pamukom juče razgovarao vrlo kratko, i da je slavni turski pisac bio, naravno, vrlo počastvovan i počašćen ovim priznanjem i, naravno, veoma srećan.
Engdal je dodao da će čitaoci u svetu biti oduševljeni zato što je nagrada pripala Pamuku, ali da će odluka Nobelovog komiteta, prirodno – prokomentarisao je, u izvesnoj meri izazvati i političku buru. "Ali, to nije ono što nas interesuje", zaključio je prvi čovek Švedske akademije nauka.
I pored svoje povučenosti, najnoviji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Orhan Pamuk, ličnost je koja pleni, u šta su se uverili i naši čitaoci u maju ove godine kada je bio gost beogradske izdavačke kuće "Geopoetika" koja je i ekskluzivni izdavač njegovih knjiga. Takvo interesovanje za jednog književnika naša prestonica nije davno videla: redovi koji su se formirali u knjižari u kojoj je Pamuk potpisivao svoja izdanja iznenadili su, a verovatno i zamorili slavnog autora koji je, međutim, bio više nego srećan zbog takve popularnosti u našoj sredini.
Naš intervju, dan ranije, počeo je tako što je rekao da se ne kaje zbog svojih političkih stavova, zbog kojih je proživeo košmar i doživeo da se pojavi pred sudom:
– Ako bih imao šansu da živim drugi život učinio bih isto. Moji politički pogledi nisu važni u mom životu. Oni su prouzrokovali dosta problema, ali ja sam ozbiljan čovek i prihvatam neugodnosti koje iz toga slede.
A neugodnosti je bilo napretek, počev od toga da je Pamuk, najiskrenije, na sudu konstatovao da je ono što je kazao o genocidu nad Jermenima i Kurdima istina, a ne uvreda. Aludirajući na neophodnost slobode izražavanja u sredini u kojoj živi, ali i generalno, dodao je da bez obzira da li ljudi misle pravilno ili pogrešno, oni imaju pravo da svoje mišljenje izraze javno, i otvoreno.
Rođen i odrastao u Istanbulu, u uglednoj ali kasnije osiromašenoj porodici, Orhan Pamuk je od detinjstva bio svedok mnogim istorijskim menama. Senzibilan, spreman da kritički ali ne i kritizerski posmatra svet oko sebe, načitan i obrazovan kao – slobodno se može reći kao retko koji intelektualac u svetu – lutao je u interesovanjima i, iako odan likovnoj umetnosti i arhitekturi, diplomirani žurnalista, ipak se opredelio za profesiju pisca.
Radnje njegovih dela uglavnom su vezane za Istanbul, grad za koji je rekao da je njegova sudbina, i da je za njega vezan jer ga je učinio ovakvim kakav jeste.
U svojim delima, od kojih su na srpski prevedeni i objavljeni u izdanju "Geopoetike" "Bela tvrđava" (2002), "Novi život" (2004) i "Zovem se Crveno" (2006), Orhan Pamuk se, generalno, bavi istorijom, ljubavlju i umetnošću. Ova prožimanja u različitim vremenskim i kulturološkim slojevima pružila su šansu da kao istančani pisac pokaže sav svoj dar analize i uočavanja onih najfinijih detalja, koji su postali odrednica njegovog pripovedačkog umeća.
U razgovoru sa Vladislavom Bajcem saznajemo da će roman "Zovem se Crveno" Orhana Pamuka, koji se već tri meseca nalazi na listi najčitanijih knjiga na srpskom, doživeti novo izdanje, da će njegova biografija-autobiografija "Istanbul: uspomene i grad" u prevodu Mirjane Marinković izaći tokom novembra ove godine. Najnoviji roman "Sneg" biće objavljen u februaru 2007, a prevodilac će biti Ivan Panović (inače stalni Pamukov prevodilac na srpski jezik, nagrađen 2005. za prevod "Novog života" priznanjem "Miloš N. Đurić").
I, na kraju, da zapišemo i jednu zanimljivost: Orhan Pamuk je jedan od glavnih junaka najnovijeg romana Vladislava Bajca, koji nosi radni naslov "Hamam". Upravo odlomak iz tog dela koje će, nadamo se, uskoro ugledati svetlost dana, imali smo čast da objavimo pre više od godinu i po dana, na prvoj strani "Politikinog" Kulturnog dodatka subotom.
-------------------------------------------------------------------
Prednost Beogradu
Beograđani su posebno bili počastvovani kada je Orhan Pamuk došao u dvodnevnu posetu našem gradu. Naime, iako ga je magazin "Tajm" uvrstio u 100 najuticajnijih ljudi sveta, odlučio je da u maju ne ode u Njujork, kako bi prisustvovao prijemu, zato što je svom kolegi piscu i svom izdavaču Vladislavu Bajcu obećao da će doći u Beograd da lično prisustvuje predstavljanju svog romana "Zovem se Crveno".
--------------------------------------------------------------------------
Oli Ren: Nobelova nagrada za Pamuka – dobra vest!
BRISEL, 12. oktobra – Evropski komesar za proširenje Oli Ren čestitao je danas turskom piscu Orhanu Pamuku na Nobelovoj nagradi za književnost, ističući da je to "dobra vest za umetničku slobodu, a naročito za slobodu izražavanja".
Ren je ocenio da je Pamuk među onima koji znaju bolje od drugih koliko je vredna i krhka sloboda izražavanja. "Kada sam ga pre godinu dana posetio u Istanbulu, pitao sam ga šta bi voleo da mu poželim, a on je odgovorio: `Da mogu da ponovo pišem knjige i oslobodim svoju dušu ovog maltretiranja... Ja sam romansijer`", istakao je Ren.
Nobelova nagrada za Pamuka je "dobra vest za sve one koji žele da se izražavaju, istražuju, uče, razgovaraju, razmenjuju mišljenja i znanja – ne samo u Turskoj, već i svuda u Evropi i u svetu", podvukao je evropski komesar za proširenje.
Tursko pravosuđe je, međutim, odustalo od optužnice pod pritiskom EU, između ostalih i Olija Rena.
(Tanjug)
--------------------------------------------------------------------------
Pisci koji kritički posmatraju svet
Među konkurentima za ovogodišnju Nobelovu nagradu bili su i sirijski pesnik Ali Ahmad Said, poznatiji kao Adonis, zatim japanski pisac Haruki Murakami, Šveđanin Tomas Transtremer, Amerikanac Filip Rot i njegova zemljakinja Džojs Kerol Outs, Izraelac Amos Oz, kao i Peruanac Mario Vargas Ljosa. Dobro plasirani u "trci" za Nobela bili su i Ko Un iz Južne Koreje, Kes Notebom iz Holandije, Britanac indijskog porekla Salman Ruždi i Karlos Fuentes iz Meksika.
Kritičari primećuju da su poslednjih 15 godina dobitnici Nobelove nagrade sve više pisci koji kritički posmatraju svet. Austrijanka Elfride Jelinek (dobitnica za 2004), uočava apsurdnosti, konflikte među polovima i represiju u društvu, a prošlogodišnji dobitnik, Britanac Harold Pinter, žestoki je oponent spoljnoj politici SAD. Pre zvaničnog proglašenja dobitnika nagađanja je i ove godine bilo mnogo, naročito zbog stroge tajnosti rada žirija, a kritičari su davali prednost piscima iz regiona u kojima se vode ratovi ili autorima koji svojim delima svedoče stvaran život i težinu ljudskog iskustva. I – bili su u pravu.
M. V.
--------------------------------------------------------------------------
Da se oporavim od šoka
Rojters je juče kasno posle podne preneo da je Orhan Pamuk novinaru švedskog lista "Svenska Dagbladet" izjavio da će prvo pokušati da se oporavi od šoka na vest o Nobelovoj nagradi i činjenici da ona nosi sobom i 10 miliona švedskih kruna (oko 1,36 miliona dolara).
Na pitanje da li će u decembru doći na uručenje nagrade u Stokholm, turski pisac je rekao: "Naravno da ću doći, biće uzbudljivo."
Ni prošlogodišnji dobitnik, dramski pisac Harold Pinter, ni Elfride Jelinek, koja je istu nagradu dobila 2004. godine, nisu došli u Stokholm na ceremoniju uručenja nagrade.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 13.10.2006.]
