Izvor: Politika, 02.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duša je ta koja peva
"Beogradska opera ne bi imala 20. vek na repertoaru da nije imala Radmilu Smiljanić", reči su dr Raška Jovanovića o našoj primadoni
Ovogodišnja nagrada za životno delo koju dodeljuje Savez muzičkih i baletskih pedagoga Srbije pripala je prvakinji Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Radmili Smiljanić. Značajno priznanje usledilo je za izuzetno profesionalno angažovanje, kao i za dugogodišnji pedagoški rad naše umetnice.
"Beogradska opera ne bi imala 20. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vek na repertoaru da nije imala Radmilu Smiljanić", reči su koje je zapisao dr Raško Jovanović o našoj primadoni. U svojoj karijeri zabeležila je pregršt rola kao što su: Tatjana u "Evgeniju Onjeginu", Dezdemona iz "Otela", Mimi iz "Boema", Ćo Ćo San iz "Madam Baterflaj" i druge, a bila je partnerka slavnog Maria del Monaka, Đuzepa di Stefana, Dvorskog, Franka Koreija i drugih velikana svetske operske scene.
Ovogodišnja nagrada usledila je za današnje pedagoške rezultate ali i za blistavu karijeru i veliko iskustvo sa svetskih scena koje Radmila Smiljanić prenosi studentima na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. O studentima govori kao o "svojoj deci" i u razgovoru za "Politiku" priča koliko je potrebno ljubavi, energije, volje i strpljenja da bi se mlađima svesrdno pomoglo u njihovom umetničkom razvoju.
"Individualna nastava sa svakim pevačem je rad sa dušom. Duša je ta koja peva. Moram da znam u kakvom je psihofizičkom stanju moje dete da bih znala šta ću sa njim da radim tog dana", priča naša operska diva.
Mišljenja je da kada čovek ima talenta onda je obavezan da u sebe uloži maksimum i usavršava se. Zato svojim studentima savetuje da uče i jezike, i budu svetski ljudi. A među njima su Snežana Savičić, Iva Mrvoš, Tatjana Popović, Jelena Marković, Ljiljana Glišić, Olja Dakić i još mnogi iz niza generacija. Svesna je mukotrpnog puta koji mladi umetnici prolaze ali zna da ceni "kako se kalio čelik" pa to i prenosi svojim studentima. Svakodnevni višečasovni rad sa njima produžio joj je pevački vek, tako da je i danas u dobroj pevačkoj kondiciji.
"Pevač mora da bude borac, da veruje u sebe i ostane ovde izigravajući Don Kihota ili će da napusti zemlju. Ali ni tamo daleko ne cvetaju ruže i konkurencija je ogromna", priča iskusna umetnica, i nastavlja:
– Pored sportista, umetnici su još jedino naše oružje sa kojim možemo da pariramo svetu. A sve je više mladih i ambicioznih glasova sa fantastičnih škola. Reditelji će pre uzeti autentičnog Rusa nego Srbina za ulogu Onjegina. Nastupila je i invazija kineskih pevača koji postaju prava "svetska opasnost" ili "žuta okupacija". Pevači iz Koreje, Japana i Kine veoma su uporni i vredni, studiozni i odgovorni. Ni manjih ljudi ni većih glasova.
Svojim studentima Radmila Smiljanić daje profesionalne savete ali ume da sasluša i njihove ljubavne probleme, da pomogne u materijalnoj krizi. Ilustrativna je priča koju smo čuli: trojica drugova, profesorkinih studenata iz unutrašnjosti, za praznike su želeli da idu kući, u svoj rodni grad. Jedan od njih nije imao novac za put. Diskretno, Radmila Smiljanić je našla način da mu se u džepu "nađe" nešto para – tako je i on mogao da ode roditeljima.
Naša sagovornica ne misli da opera ima krizu publike. Ali ima utisak da se vodeći ljudi u pozorištu često smenjuju. Retko ko od njih izdrži ceo mandat. "Ne postoji dugoročna politika i to je oduvek bio manir opere. Prvo se predstava stavi na repertoar pa se tek onda gleda ko bi to mogao da otpeva. U vremenu kada se toliko kuka da nema para, odjednom se spominju milijarde za velelepno zdanje nove Opere a imamo pravu opersku dvoranu, dovoljnu za potrebe beogradske publike. – Kad se poslednji put renoviralo pozorište prihvaćena je ideja da se na platou na Trgu Republike napravi zgrada Opere ali se tražilo da tehnika ostane u staroj zgradi. Naravno, odmah se postavlja pitanje: ko će da peva u toj Operi kada nam svi najbolji odlaze. Kako da ih vrate i šta da im obećaju? Kod nas petnaest ljudi drži repertoar a ostali žive od njihovog rada – kritična je umetnica i profesorka na FMU.
– Zato studenti žele da odu iz zemlje. Dajemo sve od sebe da od njih napravimo pevače a onda Zapad dobije takve talente, gotov proizvod, a da ništa nije uložio u njih. Vaspitavam ih u duhu da neguju dela domaćih kompozitora koja sam imala i u svom repertoaru, jer da ih ne izvode naši umetnici, ona ne bi ni zaživela. Teško da bi ih stranci izvodili.
Radmila Smiljanić je fleksibilna, i smatra da za muziku ne postoje granice: ceni i našu izvornu muziku. Zamerali su joj što je kao predsednik žirija za dodelu Vukove nagrade svoj glas dala Merimi Njegomir ali ističe da je Merima izdvojena svojim delom i da je pevač koji je pošteno gradio svoju karijeru, istraživao i snimao srpske pesme. Isto su činili Lepa Lukić, Cune Gojković, Staniša Stošić, za koje bi rado glasala.
Pored svojih obaveza, velika je podrška sinu Nikoli Mijailoviću (kratko je bio i njen student) koji je trenutno na turneji po Japanu a potom ga čeka dvogodišnji angažman u Hanoveru.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 02.07.2006.]
