Izvor: Blic, 05.Avg.2016, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokumentarci na festivalu u Herceg Novom: Život kao ugovor o poverenju
Glas Ive Andrića, bolesna devojka koja se leči Dilanovom pesmom, nastavnik koji se odlaskom na reku bori protiv kreditne prezaduženosti, neki su od glavnih junaka selekcije dokumentarnog filma.
Jubilarno 30. Izdanje Filmskog festivala Herceg Novi "Montenegro film festival" (1-7. Avgust) snažno obeležava i selekcija dokumentarnog filma (selector Vladimir Perović). Postala je deo manifestacije pre šest godina a ove obuhvata 37 filmova, doslovce, iz svih krajeva sveta, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su, ispostavilo se, pobudili izuzetnu pažnju publike (mada ne i medija).
Zajednički imenitelj za sve njih jeste, što bi pesnici rekli, presan život.
Nekoliko naslova bavi se temom bolesti, odnosno čudesnim borbama pojedinaca sa (ne)premostivim zdravstvenim problemima. Junakinja američkog ostvarenja „Otvore se čeljusti lava“ se bori uz Boba Dilana i njegovu pesmu koja je i naslov filma, britanski „Dragi Araukarija“ govori o čoveku koji je pedeset godina radio ukrštenice za „Gardijan“ a kada je saznao da boluje od raka počeo je u ukrštenice umetati aluzije na svoju bolest što će rezultirati neverovatnim brojem pisama čitalaca, srpsko ostvarenje „Pogledi zatvorenih očiju“ uvodi u svet slepih i slabovidih, odnosno njihov način života u kome zvuk zamenjuje i vid te će jedan od aktera reći „zaljubio sam se na prvi posluh“...
Među onima koji vivisekciraju (ne)moguć opstanak u savremenom svetu korporativnog kapitalizma je i kirgistanski „Nastavnik fizičkog, zlato i reka“. Nastavnik fizičkog ima ratu kredita za kuću 140 dolara mesečno, plata mu je sto pri čemu treba treba izdržavati i porodicu a izlaz je potražio u odlascima na reku.
O naličju onoga što rade vlade po pitanju građanskih sloboda i ljudskih prava govori albanski film “Politička briga” koji se bavi životom Roma, odnosno snagom predrasuda i rasizma (koji preti civilizaciji) jer je zapravo cilj boriti se protiv drugog i drugačijeg a ne upoznavati ga i razumeti.
Svojevrsne kuriozitete predstavljaju japanski „Zvuk milion insekata, svetlo milion zvezda“ koji se emituje sa filmskog negativa koji je autor bio zakopao (od zalaska do izlaska sunca) na područje kontaminirano nuklearnom katastrofom u Fokušimi, kao i srpski „Radiovizija“ koji donosi deo bogatstva starog srhiva Radio Beograda kroz autentične ispovesti Ive Andrića, Isidore Sekulić, Mirka Kovača...prenesene na filmsko platno savremenim jezikom animacije.
Selektor Vladimir Perović je apostrofirao da na delu „nije dokument“ nago „umetnost dokumentarca“ a selekciju nazvao – ugovor o poverenju.
Ispostavlja se da su ugovorne strane život i njegovi realiteti, autor i gledalac.
Dokumentarci se bave stvarnošću, ali su toliko bolji od nje jer su im istina i estetika – i polazište i ishodište i vrhovni atributi.
.jpg)
