Izvor: Politika, 05.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek je čoveku radost
Mitski svet „Vikinga i bogova” je komplikovan i razuđen. Tuklo se, ubijalo, spletkarilo, a severnjaci su se toj bulumenti božanstava klanjali – kaže Zvonimir Popović, književnik iz Švedske
U stokholmskoj podzemnoj železnici postoji stanica „Odenplan”, jedna od mnogih nazvanih prema božanskim bićima iz nordijske mitologije. Ovaj vrhovni bog, kaže književnik Zvonimir Popović na početku svog „Božanskog vodiča kroz Stokholm”, u knjizi „Vikinzi i bogovi” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (Gligorije Dijak, Podgorica, 2010) voleo je da prerušen u običnog čoveka zalazi među ljude i svetove. „Ako bi se pojavio na izlazu iz metroa, lako bi ga bilo prepoznati po plavoj kabanici, opuštenom šeširu širokog oboda, dugoj sedoj kosi i bradi, ali i po slepom oku”, beleži Popović, i dodaje još jedan znak raspoznavanja: dva gavrana, koji su „obaveštajci”, kao i njihovi pernati dvojnici iz srpskog folklora.
Ova originalno dizajnirana knjiga nenametljiv je vodič kroz skandinavsko vreme pre istorije. Tridesetak obimnih mitoloških studija bile su izvorna građa za ovu trijadnu knjigu, koja se u prvom delu fokusira na crte vikinške civilizacije, drugom donosi izbor od 71, od 146 strofa „Mudroslovlja” (iz čuvene Prve islandske ede), koje je autor prepevao na srpski, a u trećem, šetajući kroz tridesetak stokholmskih ulica koje nose imena nordijskih božanstava, pripoveda mitove o svakom božanstvu ponaosob.
– To je svet koji jeste moj, ali i iznenađujuće naivan, a nekad i iznenađujuće dubok u odnosu na onaj koji živim – kaže u razgovoru za naš list Popović, Srbin iz Jagodine, rođen u Crnog Gori. Više od pola veka živi u Švedskoj, gde je napravo književnu karijeru, napisavši romanesknu trilogiju o životu srpskih emigranata u ovoj nordijskoj zemlji i pobrao najlaskavije kritike švedske kritike i pregršt nagrada.
Ako je okosnica civilizacije Vikinga maksima „moralno je sve od čega se ima korist”, onda u „Mudroslovlju” čovek (ili bog) koji je autor stihova otkriva i svoju hrabrost da se suprotstavi tradicionalnim shvatanjima i ustoliči nove norme, humaniji život – smatra Popović.
Dragocen za izučavanje načina života vikinga, ovaj moralni kodeks daje i savete za život, među kojima naš sagovornik izdvaja nekoliko:
– Prvi je savet koji kaže, pre nego što prekoračiš prag, osmotri bolje, nikad se ne zna gde su se za stolom smestili neprijatelji. Ali, zaista najbolji, jeste jedan drugi gde bog Odin priča, otprilike, jednom putovah sam, nikog svog usput nisam sreo, bio sam snužden, odjednom nađoh prijatelja, čovek je čoveku – radost.
Popović, za sada najpoznatiji srpski „vikingolog”, obradio je u ovoj knjizi poreklo imena gusarskog plemena Vikinga, njihove norme, pohode, poput haranja Pariza, istorijat njihovog pisma, runa. I još jednom ukazao na pogrešan stereotip o „rogatim” vikinzima.
– Arheolozi su prekopali hiljade hektara vikinških staništa i metropola, ali su na jedvite jade pronašli dva metalna šlema koji, pak, potiču iz davnih, previkinških vremena. Rogove im je „stavio” romantičarski pesnik Viktor Ridberg, u vreme nacionalpatriotskog zanosa, koncem 19. veka.
U predgovoru „Vikinzima i bogovima”, Svetlana Kalezić-Radonjić uočava Popovićevo konstantno nastojanje da približi dve različite kulture – nordijsku i slovensku, poredeći ih često sa našom književnošću i istorijom, do Stjepana Mitrova Ljubiše i Dositeja, preko Ćirila i Metodija, legendarnih ličnosti kakve su Damjan Jugović i krčmarica Janja.
Mitski svet „Vikinga i bogova” je užasno komplikovan i razuđen, postojala su božanstva za sve i svašta. Tuklo se, ubijalo, spletkarilo, švalerisalo, a severnjaci su se toj bulumenti božanstava klanjali, molili, ulagivali im se, očekivali od njih pomoć za sebe i smrt za druge – veli Popović.
Koji lik je posebno zanimljiv? Popović nam priznaje da je najveću naklonost osetio prema boginji Idun: Ovi bogovi nisu bili besmrtni kao antički, mogli su da ostare i umru kao i svi drugi, ali kad čuju da ih starost stiže ili da se kod boginje u carstvu smrti priprema mesto za njih, otrče do Idun, da im da jabuku svoju, iz svog kovčežića. Čovek koji je počeo da stari, odjednom nastavlja svoj mladi život do sledeće jabuke. Njen muž je najdarovitiji bog, bog umetnosti, muzike, poezije. Oboje su imali moć da drugima podare vrstu „privremene” večnosti.
Tu je i Freja, boginja ljubavi, koja voli ljubavne pesme i vozi se u božanskim kočijama. Danas njeno ime nosi veliko švedsko preduzeće koje se bavi prevozom, te bi boginja ljubavi, da je danas živa, bila boginja – transporta. I ona je preživela smak sveta – jer, dok ima ljubavi, dotle ima nade.
– Najlepši bog je Balberg, bog koji zrači – najlepši, najozbiljniji. Njegova smrt je rezultat tragičnog pokušaja da izbegne svoj fatum, poput Edipa. Poginuo je od strele svog polubrata – kaže Popović.
Inače, ambasador Republike Srbije živi u Tirgatanu. Tir je bio najhrabriji sin boga Odina, jedini koji je smeo da zavuče ruku u čeljust vuku Fenrisu, vučini džinovskih razmera ali ovaj mu je odgrizao šaku. Od tog vuka stradao je kasnije i sam vrhovni bog Odin. Progutao ga je Fenris.
Najlepše ulice, mitskih naziva, jesu one u Vasastanu, iznad železničke stanice, pored jugoslovenske ambasade i Valhalavege. Od našeg sagovornika saznajemo i to da je devet svetova kojima su upravljali bogovi, bilo smešteno u krošnji jednog mitskog drveta, te da su Odin i njegov brat, jednom, deljali figurice, pokraj obale, i potom ih oživeli. Tako su nastali prvi čovek i žena, Ask i Empla.
– U svesti modernih Šveđana živi ta prošlost, mitska, ali u vreme kada su nastajali, ti mitovi su bili i stvarnost. Tu su stvarnost Šveđani živeli kroz vekove.
Tek posle su o njoj učili u školama, da bi i danas, simbolički, ostala utkana u svakodnevicu, umetnost i pop-kulturu.
Vesna Roganović
objavljeno: 06.08.2011
.jpg)
