Izvor: Blic, 21.Mar.2015, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čas za poeziju u Filološkoj gimnaziji
Jolanda Kastanjo, Adam Boržič, Nikola Madžirov, Arvis Viguls i Kozmin Perta, gosti manifestacije Svetski dan(i) poezije, juče su tokom celog dana vodili časove za poeziju beogradskim gimnazijalcima.
- Prvi put sam u Beogradu, ali bila u drugim krajevima bivše Jugoslavije i imam snažna osećanja prema celom prosotru Balkana. Nažalost, ovog puta sam putovala avionom, a kažem nažalost jer najbolju inspiraciju dobijam dok vozim automobilom. To nije tajna, tokom vožnje uspevate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da misli fokusirate.. U poverenju, inspiracija se najčešće dobija u kupatilu - neposredno je započela razgovor Jolanda Kastanjo, a potom i pročitala nekoliko pesama.
Pesnikinju iz Španije i njenog kolegu Arvisa Vigulsa iz Letonije zatekli smo u biblioteci Filološke gimnazije, gde su vodili “Čas za poeziju“. Slobodnog mesta nije bilo, a zadovoljstvo nisu krili ni gosti ni domaćini.
Program je i bio zamišljen tako da se čuje jezik na kom je poezija pisana, gimnazijalci su pak kazivali stihove gostiju u prevodu na srpski, a potom imali priliku da razgovaraju sa pesnicima.
JOLANDA KASTANJO
PRAVI SE DA JE BOL/BOL KOJI ZAISTA OSEĆA
Izgledam kao neko ko voli
Stvari koje ne volim.
Ceo svet priča
Zatvorenih usta.
Kao i ovo.
Zidovi pećine gde neko, pre hiljadu godina,
Ukalja čistotu kamena.
Novčići, naizmenična struja,
Devojčica rođena sa genima lepote,
Sva osuta kompleksima.
Kao orgazam Hedi Lamar, kao oči NikoleTesle.
Zemlja u kojoj ne postojati,
već samo
tako izgledati.
Isukati rukavice, dodati so, najprestižnija
Od svih škola sinhronizacije.
Kapital je košmar
u kom smo zarobljeni u sopstvenoj simbolici.
Najbolje ulepšava:
Pogrebna šminka.
Godine rada pretvorene u komad granita na konju.
Industrija bede, volfram u baštama.
Kao usplamsalo telo koje zna,
samo se pravi.
Jeftine veštačke trepavice, slika
Istovetna samoj sebi.
Kao politička poezija pobrkana
sa selfijem ispred ogledala.
Metonimija zla,
Izvrnut pravilnik.
Inscenacija, meni, požar nestepenice za beg od vatrenog govora.
Nešto čemu raste vazdušno korenje
i žudi da se vrati u zemlju čim prođe neko vreme kako je izbilo na svetlost dana;
kao oči krompira.
Pesmin pogled je isto takav,
Redovi mrava radnika
spljošteni da zauvek ostanu,
ostaci pokreta
štoliče
na nešto drugo.
prevod: Jelena Vrangelovski
Na pitanje da li je teško pesnikinjama u Španiji da se “izbore“, Kastanjo je odgovorila da je sigurno bar ženama u Galiciji lakše jer je njihov najpoznatiji pesnik - žena, Rosalia de Kastro, a čiji se lik mogao viđati na svakom koraku.
Jolanda Kastanjo je počela da piše poeziju sa sedam, a prvu zbirku pesama objavila je kada joj je bilo 17.
Do danas, objavila je šest knjiga poezije na galicijskom i španskom za koje je osvajala pesničke nagrade. Urednik je književnih programa, kolumnista, sa iskustvom rada na televiziji. Održava jedini regularni poetski program u Španiji sa međunarodnim pesnicima, kao i festival poezije PontePoetica sa pesnicima na četiri službena jezika u Španiji.
- Poeziju objavljujem već dve decenije i prvih deset godina nije bilo lako živeti od stvaralaštva. Dakle, posle dugo godina i rada, ako ste prisutni u medijima, i bavite se i drugačijim radom, pisanjem poezije za decu, organizovanjem prevodilačkih radionica i festivala, uz svakodnevnu upornost i predan rad, moguće je živeti od poezije. Ali problemi i teškoće se lako prevazilaze kada se bavite onim što volite - kaže za “Blic” Kastanjo.
Razgovor je vođen na španskom, zahvaljujući Adni, učenici drugog razreda Filološke gimnazije, koja je sa oduševljenjem iskoristila priliku da se prvi put nađe u ulozi prevodioca.
- Poezija nije toliko prisutna u medijima, ali je moguće, pa malo po malo, osvajati sve više prostora. Upornošću i kada nađete načine, shvatite metode medija, poeziju možete približiti širokom krugu ljudi i zainteresovati ih. Takođe, verujem i nadam se da će obrazovni sistemi biti otvoreniji i da će se i više izučavati savremeni autori jer se učenici i studenti mnogo više mogu identifikovati, povezati sa njihovim delima nego sa klasicima - dodaje Kastanjo dok kroz osmeh deli autograme i fotografiše se sa učenicama.
Gimnazijalci su juče kroz stihove i razgovor upoznali i Arvisa Vigulsa, letonskog pesnika, prevodioca i autora tekstova i radio programa.
- Izazov u prevođenju je da se sačuva ono nešto što postoji u originalu, a što je ponekad lako izgubiti. Prevodim poeziju Vaska Pope na letonski, izabrane pesme bi trebalo uskoro da budu objavljene, ali kada sam sa srpskog prevodio Ivana Lalića, nisam bio zadovoljan jer se, možda zbog strukture jezika, u pravodu to nešto izgubilo - odgovara Viguls na pitanje o izazovima u prevođenju.
ARVIS VIGULS
BRAT
Imao si četiri godine kad su ti rekli
„Ovo je tvoj brat“.
Ništa više nisu objašnjavali,
prosto su rekli:
„Ovo je tvoj brat.“
Bio si radoznao
polako se u tebi rodila sumnja.
Pratio sam tvoje korake,
kuda god bih krenuo već si bio ispred mene.
Kvaka je još bila topla,
kada bi je moj dlan stegao.
A ko je uvek sedeo
na prednjem sedištu auta pored tate?
Skrivao si me.
Svi su sigurno mislili da si jedinac.
Kako bi iko verovao tvojim moćima,
ukoliko je ovaj dvojnik
iza tvojih leđa?
Plašio si se da ću ti oduzeti miris
pa te niko više neće moći prepoznati.
Stajao sam iza tebe
u tvom starom džemperu,
cipelama, sa pertlama koje se uvek
odvezuju.
Stajao sam iza tebe
sa kamenjem u džepovima
kako bi svet konačno osetio
moju težinu.
Posmatrao sam i proučavao
Nisam još bio spreman
i sam sam morao
da glačam svaki pršljen,
svaki zglob
koji sam dobio, dok sam stajao u senci
i čekao,
sve dok tebi
oni više neće biti potrebni.
Piljevina se prosula po zemlji.
Radio sam kao strpljivi zanatlija,
dok sam samog sebe sastavljao.
Ponekad si želeo da tvrdoglave mladice
vratiš u mene,
one koje su te podražavale,
izvrgavale ruglu
Mislio si da je to oružje
koje ti preti.
„Ne možeš to da uradiš“, rekli su ti
„To je tvoj brat.“
Ali ti im nisi verovao.
Biti brat bio je zadatak
koji je ipak trebalo da ispunim.
I ja sam čekao.
Posmatrao sam i proučavao.
Na vrhovima prstiju,
upinjao sam se da pogledam preko tvog ramena.
Godine su radile meni u korist,
i onda, jedng dana, izašao sam na svetlo.
Dobio sam porodični miris
nosio sam porodične crte na licu.
Sunce je sijalo, ali to mi nije smetalo.
Konačno sam imao svoju senku, ipak sam morao da je razgazim.
Još uvek nisam bio savršen, još uvek sam to bio ja.
„Ovo je moj brat“, rekao si.
„Ovo je moj brat.“
sa engleskog prevela Ivana Maksić
Formalno obrazovanje nije sticao, nije želeo da studira književnost jer jednostavno fakultet nije video kao mesto na kom će izučavati, istraživati i upoznavati literaturu.
Stipendista je Međunarodne kuće književnika i prevodilaca, a njegova debi knjiga Istaba (Soba), objavljena 2009, dobila je nagradu na Danima poezije i godišnju nagrada Udruženja književnika Letonije. Prevodi poeziju sa engleskog, španskog, srpskog i ruskog jezika.
Kastanjo i Viguls će u ponedeljak voditi radionicu sa školarcima u Gimnaziji “Sveti Sava“ i Tehničkoj školi u Požegi.
Na nekoliko lokacija u Beogradu i Požegi ovog vikenda i u ponedeljak predstavlja se tridesetak pesnikinja i pesnika iz Srbije i Evrope kroz čitanje, razgovore, radionice i performanse. Manifestacija Svetski dan(i) poezije, koju 15. put organizuje Kulturni centar Beograda, ove godine ima slogan “Čemu poezija?“.
.jpg)
