Izvor: S media, 17.Sep.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boris Pahor predstavio sinoć svoju knjigu
Slovenački pisac, kandidat za ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost, Boris Pahor (96) predstavio je večeras u Srpskom PEN centru svoju knjigu "Nekropola", koju je na srspkom jeziku objavila izdavačka kuća "Klet".
U prisustvu ministara kulture Srbije i Slovenije, Nebojše Bradića i Majde Širce, Pahor je govorio o zastrašujućim mučenjima koja je preživeo u koncentracionom logoru, o sećanjima na holokaust doživljenim unutar bodljikave žice, o fašizmu i nacizmu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << - svemu što je sadržano u knjizi nastaloj 1967. godine.
Pahor, koji je kao Slovenac rodjen u Trstu doživeo strašnu diskriminaciju u Italiji, ističe da je situacija danas mnogo drugačija i da u emisijama italijanskih televizija slobodno može da govori o fašizmu, kao i da tamošnji listovi često objavljuju njegove članke o stradanjima tokom Drugog svetskog rata.
Akademik Slovenačke akademije nauka i umetnosti, borac za očuvanje slovenačkog jezika i za prava manjina, francuski vitez Legije časti, samo prošle godine je održao više od 100 predavanja, dok je njegovo nedavno obraćanje na italijanskoj televiziji pratilo oko pet miliona gledalaca.
Ministar Bradić, izražavajući zadovoljstvo zbog dolaska veterana slovenačke književnosti, istakao je da je ovo dobar početak primene danas potpisanog Programa saradnje u oblasti kulture za period 2009-2011. izmedju Srbije i Slovenije.
"Ovaj program je samo dobar okvir kojim će se podstaći razvoj dosadašnjih dobrih veza sa susednom zemljom i pomoći pojedincima, institucijama, organizacijama obeju država da se informišu o aktivnostima i medjusobno pomažu", naglasio je Bradić.
Bradić je ukazao na Pahorovu istrajnost da uvek ide svojim putem i da bez obzira na sve vojske koje su prolazile, ostane dostojan slovenačkom patriotizmu i kosmopolitizmu.
U ime PEN centra okupljene je pozdravio Predrag Palavestra, dok je o knjizi govorio Mihajlo Pantić, okarakterisavši je kao moralni apel, očuvanje sećanja, tešku knjigu o morbidnosti ljudskog uma i najtamnijem licu evropske istorije
No, to je kroz autorovo preispitivanje osećaja krivice što je ostao živ i priča o očuvanju dostojanstva i nade, zaključio je Pantić.
.jpg)
