Izvor: Politika, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokrate smetaju
Potrebna je podrška gradskih vlasti i veća inicijativa mladih umetnika
Pretvaranje napuštenih i urušenih industrijskih postrojenja u mesta za raznovrsna kulturna dešavanja tema je o kojoj se u našoj prestonici za sada samo govori, dok je u gradovima Evrope i SAD to već zaživelo. Nedavno smo pisali o ineternacinalnom projektu SAIT (kojim se kod nas bavi Zavod za proučavanje kulturnog razvitka) u čijem središtu je upravo "urbana reciklaža" odnosno transformacija fabričkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postrojenja koja više nisu u funkciji u višenamenske umetničke i poslovne komplekse.
Kod nas su nerešeni vlasnički odnosi veliki problem, ali i činjenici da su investitori uvek više raspoloženi da ovakve objekte pretvore u neka komercijalna i finansijski isplativa mesta. Recimo, Stari mlin SAIT je procenio kao pogodan da postane kulturna oaza Beograda, ali nedavno se moglo čuti da investitori imaju nameru da taj prostor pretvore u luksuzni hotel.
Ne treba zaboraviti da je pozorište KPGT Stara šećerana na Čukarici bilo poznato po zanimljivim predstavama, a kako nam je ukratko rekao Ljubiša Ristić, trenutno se ovaj prostor renovira posle požara i priprema za nastupajuću pozorišnu sezonu. Iako ideja o urbanoj reciklaži za sada živi samo na papiru, pitali smo neke poznate sugrađane šta misle o ovakvom kulturnom projektu.
Vladimir Arsenijević, pisac i urednik izdavačke kuće "Rende", kaže da su mnogi gradovi u Evropi već uveliko iskoristili najrazličitija napuštena industrijska postrojenja i pretvorili ih u alternativne kulturne centre.
– Beograd je pun urušenih i polunapuštenih objekata, prostora ima više nego što ima ideja, pitanje je samo koliko ima živosti i hrabrosti u načinu razmišljanju na ovu temu kod gradskih struktura, ali i kod samih ljudi koji bi ih koristili. Pogrešno je očekivati, da političar sa kravatom dođe i kaže: hajde ljudu napravite od ovog prostora nešto alternativno i umetnički. Oni su birokrate i to ne rade. Ako njih pitate prodaće prostore bankama. Čini mi se da su mladi postali malo indolentni i da očekuju inicijativu iz jednog jedinog izvora – politike. Nama uopšte nije potrebno da takve stvari dolaze odatle – kaže Arsenijević.
Milena Stojićević, direktor Belefa, rekla nam je da Belef centar istražuje ambijentalna mesta u gradu, koja su na neku način zapuštena ili su u drugim namenama i stavlja ih u kontekst kulturnih dešavanja i umetničkih programa.
–U tom smislu su nam zanimljivi i napušteni fabrički prostori. Naša istraživanja su saradnja sa studentima poslediplomskih studija za scenski dizajn. I vrlo je zanimljivo šta nam ti mladi, budući magistri, predlažu na ovom planu: njihove ideje kreću se od preuređenja magacina u beogradskoj luci, preko napuštenih hala i dvorišta koja su izgubila svoju namenu. Mislim da je Belef za sada otkrio nekoliko gradskih prostora koji su zaživeli kao mesta gde se dešavaju umetnički programi – kaže Milena Stojićević.
Dragan Ambrozić, glavni urednik programa u Domu omladine, mišljenja je da postoji ogromna oblast gradskih prostora koje treba istražiti i pretvoriti u kulturna jezgra.
– Sve te inicijative, odozgo, da se nešto naredbodavno izmeni, ne uspevaju ukoliko nisu integrisane u potrebe lokalne zajednice. Važno je voditi računa i da taj prostor bude zgodan za okupljanje. Postindustrijski objekti su sami po sebi zanimljivi jer predstavljaju uspomenu na jedno doba koje je prošlo i Beograd je po tome zanimljiv evropski grad. S druge strane, ima snažnu kulturnu inicijativu i postoji velika potreba mladih umetnika koji traže krov nad glavom da bi mogli da rade. Treba im pokloniti malo više poverenja. Uostalom, ni Egzita ne bi bilo da grupa mladih ljudi nije tražila i dobila dozvolu da na ovaj način koristi Petrovaradinsku tvrđavu. To je jedan od zanimljivih primera kako inicijativa malog udruženja građana sa dobrom kreativnom idejom može da uspe – smatra Ambrozić.
Đorđe Stojanović, vlasnik "Krug komerca", distributivnog centra knjiga, takođe smatra da je ova ideja dobra jer kultura i onako ima probleme sa poslovnim prostorom i plaćanjem istog. Kaže da ne bi bilo dobro da to bude neki prostor na obodima grada, jer će se ljudi teže odvojiti vreme da posete ta mesta. Po mišljenju Stojanovića, vojni objekti u centru grada su idealni za tako nešto, pa zašto ih grad ne bi otkupio za kulturne potrebe?
--------------------------------------------------------------------------
Kreativni arhitekti
Mihailo Mitrović, arhitekta, i "Politikin" dugogodišnji saradnik, pisac stalne rubrike "Arhitektura u svetu i kod nas" u subotnjem Kulturnom dodatku, konstatuje kako niko nikada u Beogradu nije ništa planski radio, ni uradio, na rekonstrukciji i prekvalifikaciji starih privrednih, javnih industrijskih objekata koji svojom arhitekturom predstavljaju kulturnu baštinu i u svetu se kao poslastica koriste za nove namene i aromu urbanih ambijenata.
– Nemilosrdno ih iz špekulativnih razloga ruše ili bez iole brige i odgovornosti ostavljaju da ih dokrajči zub vremena. Uništili su "Utenziliju", "VAPU", "Guberevac", Autokomandu, a propadaju sjajne građevine kao što su: Slikarnica Narodnog pozorišta, hale na pristaništu, Nebojša kula, delovi Kalemegdana ili monumentalni kompleks Velikog mlina na Mostaru. Najbolje što je u ovoj oblasti urađeno uradili su samoinicijativno kreativni arhitekti. Treba uvek istaći primer Betonske hale pored putničkog pristaništa na Savi, laureata ovogodišnjeg Salona arhitekture. Vrhunska evropska kreacija kako bi ubuduće trebalo raditi. U zlu vremenu, zli jezici kažu da vlasti prete da poruše ovo malo remek-delo beogradske arhitekture jer je urađeno elitistički ikonosno, bez svetaštva papirologije.
Jelena Nikolić
[objavljeno: 26.07.2006.]
.jpg)
