Izvor: Politika, 28.Dec.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhivi čine istoriju manje opasnom
Sredinom proteklog meseca, 14. decembra, svečano je obeležena 115. godišnjica Arhiva Srbije, a deset dana potom, Vlada Srbije po drugi put je za direktora ove ustanove kulture od nacionalnog značaja imenovala dr Miroslava Perišića, koji njenim radom rukovodi od 2007. godine
Šta je značio i šta danas znači Arhiv Srbije za naše društvo, nauku i kulturu?
Od osnivanja Arhiva Srbije (AS) nije mi poznat nijedan period a da neko od učenih ljudi nije na originalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način, biranim rečima, o govorio o ovoj ustanovi. Nije mi poznat nijedan istraživač koji je iz AS izašao a da sebe nije obogatio nekim dragocenim saznanjem. S druge strane, retki su periodi kada su se država i struka okupili oko AS i sačinili strategiju zajedničke, neprestane brige o ovoj ustanovi i o drugim arhivima u Srbiji. AS je ne samo simbol, već stub državnosti Srbije. Kao čuvar pamćenja i dokaza da postojimo, AS po svojoj prirodi ne može biti ništa drugo već jedna od najznačajnijih ustanova koje država Srbija ima. Činjenica da je prvim Zakonom o Državnoj arhivi Kraljevine Srbije 1898. predviđeno da o državnom arhivu osim upravnika, dr istorije Mihaila Gavrilovića, brinu i članovi odbora u kome su predstavnici Velike škole, Srpskog učenog društva i po jedan viši činovnik iz svakog ministarstva, dovoljno govori koliko je ondašnja politička i intelektualna elita u Srbiji razumevala značaj AS i složenost arhivističkih poslova.
S kakvim je ciljem Arhiv osnovan?
Imao je zadatak da sistematski brine o sakupljanju dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda, a danas AS ima zadatak da čuva sačuvano i dokumenta koja danas nastaju, što će služiti budućim generacijama da istražuju i saznaju današnje vreme. Istorija je opasna ako se ne razume a arhivi je čine manje opasnom. Zbog toga AS danas ima neprocenjiv značaj, u njemu se čuvaju dokumenti koja su brana nasilju nad istorijom i koji svedoče o našem identitetu u vremenu u kojem je on višestruko ugrožen. Istorijsko iskustvo govori da su duhovne krize opasnije od ekonomskih. Ove druge nailaze, traju i prevazilaze se sa manje ili više štete po zajednicu, zavisno od sposobnosti političkih i intelektualnih elita. Duhovne krize su dugotrajnije i ostavljaju teže posledice po identitet naroda i kolektivno pamćenje.
Jeste li zadovoljni podrškom koju Arhiv ima od strane države?
Arhivi su institucije koje se dugo i teško podižu, a lako urušavaju. Dosta toga je proteklih godina u AS unapređeno i bio bih neiskren kada bih rekao da nije bilo podrške od strane države, ali je ona iz raznih razloga uvek bila nedovoljna. Arhivi iziskuju neprestanu brigu države, društva i struke. Raduje snažan impuls koji stiže iz sadašnjeg Ministarstva kulture, za mene je to nagoveštaj politike koja u svoje središte postavlja centralne institucije zaštite. Veliki rezultat može imati samo ona politika u kulturi koja pre svega vodi računa o zaštiti nasleđenog, to je garancija da će biti sačuvano i ono što danas nastaje. U pitanju je sistem čije uspostavljanje daje odgovor na pitanje šta je važno a šta je važnije. Kada se jednom takav sistem pametno uspostavi onda neće biti spoticanja o civilizacijske tekovine među kojima arhivi zauzimaju prvorazredno mesto kada je reč o kulturi, o očuvanju i funkcionisanju, pa i o međunarodnom pozicioniranju države. Vrednost svega što se u arhivima čuva materijalno je neiskaziva. Svaki strani sagovornik će vas više poštovati ako sami poštujete sebe i svoju prošlost i čuvamo dokumenta o sebi. U sopstvenom istorijskom iskustvu imamo dobre primere kada je kultura bila prethodnica, stajna tačka i sastavni deo diplomatije.
Koje su glavne teškoće u radu AS?
Nedostatak prostora za smeštaj arhivske građe i nedovoljan broj zaposlenih. Prijem arhivske građe BIA, Zakon o rehabilitaciji i Zakon o restituciji obavezali su AS na nove, veoma obimne, izuzetno odgovorne i složene poslove, ali nije povećan broj zaposlenih, nema dodatnog prostora za smeštaj arhivske građe. U tom pogledu AS je na ivici izdržljivosti. Očekujem neophodnu pomoć države kako bi mogli da ispunjavamo zakonske obaveze.
Započeli ste saradnju sa Otomanskim arhivom u Istanbulu. Kakav je njen značaj?
Upravo sam se vratio sa saradnicima iz posete Otomanskom arhivu u Istanbulu gde je usaglašen tekst protokola o saradnji koja će našim stručnjacima omogućiti istraživanja u jednom od najznačajnijih arhiva za istoriju Balkana. Videli smo moderan arhivski kompleks od 122.000 kvadratnih metara u čijim depoima su hiljade i hiljade dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda. Kako se naša država i struka do sada nisu organizovale da budu obavljena sistematska istraživanja u tom arhivu, ideja je da narednih godina snimimo tamošnja dokumenta, da ih pohranimo u AS i objavimo tomove zbornika dokumenata koji će značajno obogatiti naša znanja i produbiti naše nacionalno pamćenje. Biće to jedan od najznačajnijih stručnih i poslovnih izazova. Dogovorili smo i razmenu stručnjaka, objavljivanje zajedničkih izdanja i druge vidove saradnje.
Nedavno ste izabrani za člana Međunarodnog naučnog odbora za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata Andrićgrada. Kakve projekte planirate?
Poziv Emira Kusturice da u okrilju Andrićevog instituta u Andrićgradu stručno pomognem u osmišljavanju i realizaciji programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata doživljavam kao izuzetnu čast i priznanje. Višegrad kao retko koje mesto te veličine ima veliku koncentraciju istorije u svetskim okvirima. Mehmedpaša Sokolović, Most, Drina koja nije samo geografija već i istorija, zatim Andrić, pa susretanja, prožimanja, međusobne isključivosti i sudaranja kultura, političkih interesa, raznih vojski, Zapada i Istoka, civilizacija – sve to čini Višegrad istorijskim mestom. Reč je o sredini koja ima prošlost ali koja do skora nije imala današnjicu. Podizanjem Andrićgrada ta sredina je dobila današnjicu preko koje i tako bogata prošlost postaje vidljiva. Sam Andrićgrad i sve što u njemu nastaje vidim kao svetsku dimenziju lokalne sredine. I obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata biće ispunjeno sadržajima koji će imati međunarodnu vidljivost i nositi univerzalnu poruku. Za sada mogu da najavim da javnost očekuju uzbudljivi projekti naučne, dokumentarne i umetničke prirode. Izdavačka delatnost će zbog novih, do sada nepoznatih kapitalnih dokumenata za predistoriju i istoriju Prvog svetskog rata, siguran sam, imati veliki međunarodni odjek. Emir Kusturica je prihvatio predlog članova Odbora da snimi dokumentarni film o Prvom svetskom ratu, za koji sam, takođe, siguran da će imati međunarodni prodor. Dokument nije istorija, ali bez dokumenata nema istorije.
Od 2004. građa BIA stiže u AS. Kada će konačno biti moguće njeno korišćenje?
Sve zbirke dokumenata BIA, osim dosijea, odlukom Arhiva Srbije uz saglasnost BIA, dostupne su za istraživače. Dokumenta se već koriste za naučne potrebe. Dosijea ostaju nedostupna do donošenja zakona kojim će biti regulisano njihovo korišćenje. U pitanju je veoma osetljiv posao i nadam se da će on biti osmišljen na način koji neće otvoriti put zloupotrebama. S jedne strane su ljudska i građanska prava koja se moraju poštovati, a s druge zaštita države i državnih interesa.
Slobodan Kljakić
-----------------------------------------------------------
Prvi istraživači
U Arhivu Srbije je sačuvana i evidencija istraživača od njegovog osnivanja. Prvi upisani istraživač je Milenko Vukićević, zatim pukovnik Svetozar Nešić, a treći je Slobodan Jovanović. Slede i Jovan Hadži Vasiljević, Stanoje Stanojević, Boža Marković, Tihomir Đorđević, Pavle Popović, Dušan Alimpić, Kosta Kumanudi, Jovan Skerlić, Janko Veselinović... Ubrzo po osnivanju, pisar prve klase u Arhivu Srbije je bio Radoje Domanović. Ova imena na poseban način govore o veličini i značaju Arhiva Srbije i na svojevrstan način sve nas obavezuju, poseća dr Miroslav Perišić.
objavljeno: 29.12.2013
.jpg)
