Izvor: RTS, 23.Nov.2023, 10:13
Пашалић: Женама које живе на селу отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници
По попису од прошле године у Србији регистровано око 330.000 жена које живе у руралним срединама, од тог броја 74 је старије од 80 година и то највише у самохраним домаћинствима. Заштитник грађана Зоран Пашалић наводи за РТС представљају једну од најрањивијих категорија >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << становништва и да им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници, као и јавном превозу. "Најчешће су то жене које немају високо образовање, жене које се не могу служити савременим средствима комуникације. Њима се заиста треба првенствено дати социјална, здравствена и пензионо заштита", наводи Пашалић.
Домаћице и незапослене жене које нису имале здравствено осигурање, то право моћи ће да стекну по основу неплаћеног рада у кући, као што су вођење домаћинства, старање и подизање деце.
Иако је предвиђено Законом о родној равноправности у пракси то није заживело. Због тога је Омбудсман затражио од надлежних да се закон примењује у потпуности нарочито када су у питању старије жене на селу. Право имају, али само на папиру, док су у пракси неосигуране и без здравствене заштите.
"Иако је закон то уредио, та права немају, а та права им, једноставно кажем, припадају. Жене које немају здравствено осигурање, немају социјално и пензионо осигурање, цео свој живот раде, раде практично, без прекида, сво време и поставља се кључно питање које су њихова права из тог рада које оне пружају и које најчешће воде домаћинство", наводи Зоран Пашалић.
Према његовим речима, посебно су угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима.
"Када супруг премине, те старије жене, преко 80 година остају саме на селу и практично одржавају домаћинство", наводи гост Јутарњег програма.
Најчешће без високог образовања
Указује да је регистровано око 330.000 жена које живе у руралним срединама, од тог броја 74.000 је старије од 80 година и то највише у самохраним домаћинствима. Најчешће немају високо образовање, те се не могу служити савременим средствима комуникације.
"Једини начин је отићи код њих, разговарати с њима, систематизовати њихове потребе, како колективне, тако и индивидуалне, што се и ради. Њима се заиста треба првенствено дати социјална, здравствена и пензионо заштита, а оно што је обавезно, је то да им се заиста треба одати признање јер су у многим местима одржале нашу традицију и нашу изворну културу", наводи Пашалић.
Жене на селу недовољно видљиве
Указује да су жене на селу недовољно видљиве и да су угрожене те да надлежни органи треба да раде на унапређењу њиховог положаја, посебно старијих жена, и да им олакшају приступ услугама у заједници.
"Треба им пружити снажну и континуирану подршку како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре", наводи гост Јутарњег програма.
Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре своја права.
