Izvor: TvojPortal.com, 13.Feb.2012, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
НА ПУТУ КА АПСОЛУТНОМ ЗНАЊУ
Извор: Твој портал Прекривање црнином хиљаде сајтвова широм света , међу којима и Wикипедија на енглеском, WорлдсПресс Мозила, Реддит који су на дан 18. јануара протестовали због најаве доношења антипиратског закона у америчком Конгресу, чиме би се , по мишљењу штрајкача , озбиљно >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << угрозила слобода говора и отвореност на Интернету,повод је да подсетимо на саме почетке покрера народног енциклопедијског пројекта који се зове Википедија.Овај пројекат је себи поставио за циљ да у оквиру једног енциклопедијског сајта сабере и представи максимални обим знања и непрестано га попуњавајући даг а стави на располагање својим посетиоцима.
Оргагнизаори овог пројекта су у почетку планирали да створе научно поуздани извор информација , али су се суочили са могућношћу да „анархистички“ карактер сличне делатности у који се могу укључити сви који то желе, доводи у сумњу научну заснованост добијене информације .
Анархистички апсект
Као што је постало одавно познато ,“ Викпедија“није једини пројекат који је себи поставио за циљ да на бази Интернета постане извор неког „апсолутног знања „.И саму глобалну мрежу бисмо могли назвати сличним пројектом , јер је данас на њој практично могуће наћи информацију о било којој теми која може да заинтересује кориснике , али се мора истаћи да је структура чувања тих информација на њој више анархистичка него у „Википедији“.Ту треба додати и велику разлику у самом карактеру које имају тачке гледишта са којих аутори пласирају информације у безбројним веб-документима .
Глобална Интернет компанија Гугл-понуда целовитих информација
Не треба сметнусти с ума да су за бробу против неструктиураности интернет-информације својеврмено били ствоврени посебни ситеми за претрагу.Они скенирају све јавно доступне сајтове и „индексирају „ податке који су у њима садржани,чувајући њихове копије у својој бази података.Својим посетиоцима они омогућују трагање по текстовима на својој бази испуњавајући на тај начин структурирану улогу.
Популарна ,глобална инетренет - компанија „Гогл“( Геогле ) од самог почетка је ставила акценат на привлачење аудиторијума путем коришћења њиховог интереса према информацијама у целини.Компанија је од самог почетка свог рада постепено насотојала да узме на себе улогу „сакупљача“ највеће количине свеемгућих информација које су се „улогориле“ на Интернету .При томе нису знатније одвлачиле посетиоца од процеса његове претраге по насртљивим комерцијалним сервисима и дизјанерским украсима , чиме је с временом стекла народну љубав , остављајући конкуренте иза себе и поставши „претражитељ број један „
Картографски пројекат Геогле Мапс
Компанија се није само ограничавала на индексацијау туђих Интенет сајтова него је прешла је на широку праксу акумулације свих могућих информација из других извора , урачувјући ту и индексацију емисисја које се налазе на програмима америчких телевизијских канала које су пропраћене одгвоварјућим текстовима.Тако је у оквиру картографског пројектра Геогле Мапс компанија акумулирала и поставила за слободно коришћење не само географске карте него и сатеитске снимке Земљине површине , најпре само САД, а касније и осталих земаља на свим континентима.
Поглед с “адмиралског брода”
Није занемарена ни приватна информација грађана –Гугле је понудио инструмент за претрагу дискова различите садржине , претрагу пуних текстова по поштанском архиву,информације које се не бришу,( разуме се ако посетилац користи поштански систем самог Геогле –Гмаил), као и увођење “личне претраживачке историје”.
Сувишно би било говорити да су америчке компаније-конкуренти активно разрадиле веома перспективно америчко Интернет тржиште, настојећи да не напуштају “адмиралски брод “презентирајући такође своја решења аналогних информационих задатака.Некад та решења бивају гора, а некад боља него код Гугла.
Академски аспект
Заједно с тиме, сфера академских знања демонстира ( и увек је демонстирала ) добро познату инерецију у поређењу са “анархистичким”Интернетом .Премда је и сам Интернет изашао из научних истражицачких института САД,базе научних сазнања на њему су разнородниг карактера.Научно проверени материјали локализовани су на сајтовима научних завода и истраживачких центара и имају различите нивое доступности , могу бити и јавни и затворени , један материјал лако се може прочитати, док је други досптупан само “специјалним пропусницама “ до базе података и то често у несвакидашњем формату.
Гугл је решио да се суочи с тим проблемом-најпре разрадивши специјалну машину за претрагу по сајту анричких универзитета ( Университy Сеарцх ), да би затим приступио и стварању базе свемогућих научних публикација обједињених у пројекту Геогле Сцхолар.
Дигитализација књига из научних библиотека – велики подвиг Гугла
Али најамбициознији информациони ( успешно решен ) задатак Гугла је била дегитализација књига из научних библиотека.Овај пионсрски посао је започет још у јануару 2005. и планиарн је да траје целих шест година.Подсећамо да су безрезервну спремност за учешће у овом пројекту одмах најавиле Јавна библиотека Њујорка ,као и билиотеке универзитета Харварда, Стенфорда ,Мичигена и британског Оксофрда , а њиховим путем пошле су и друге позанте библиотеке и унверзитети у свету.Тако су садржаји милиона и милиона најразноврснијих књига, непроцењиво културно и начуно благо целог света захваљујући порјету дигитализације књижног фонда без преседана у историји цивилизације , постали доступни свим људима на земаљској кугли са стеченом интелектуалном радозналошћу. Књижни научни фонд је преведен на дигитални формнат ,солободног је приступа и већ неколико година представља моћни импулс интелектуалног развоја цивилизације, који би у савременин условима могао да страда од тзв “дигиталне неравноправности “.
Могуће жртве “дигиталне неравноправности “
Управо се та “дигитална неравноправност “ заједно са тоталитарним режимима и међународним тероризмом сматра једном од главних препрека које стоје на путу глобалног просвећивања и демократизације становништва наше невелике планете која се и даље складно врти .Недовољни информациони ресурси приморавају милијарде људи да остану испод црте беде и сиромаштва и да се у животу служе примитивним технологијама , чак и не слутећи да постоје модерна решења која су неупоредиво ефектнија.
Интернет библиотеке са максималном количином научно проверених информација
Управо из тих разлога се прогресивни део човечанства залагао за стварање Интернет-библиотека које би садржавале максималмну количину у научно проверених информацвија фразличитог типа-И што је веома важно:та информација мора бити бесплатна , имајући у виду да они који су иоанко с друге старне “дигиталне равноправности “ тешко да ће моћи за плаћање те информације издвајати своје крваво зарађене гроше,које су стекли радом прмитивним оруђима на планатажама, да кажемо, шећерне трске.
Правна чистота “здружених инфомација “
По правилу ствараоци свеобухватних пројеката “здружених информација”старају се да им осигурају “парвну чистоту” настојећи да сакупљени материал имају статус такозване “друштвене својине “( публиц домаин) или аналогни и без ограичења на распростирање од старне закона о интелектуалној својини.
Лиценца за чисте медијске материјале ,Цретаиве Цоммонс
Тако је на пример, још 2001. г.у САД био урађен пројекат Цреативе Цоммонс у оквиру којег је оформљена база лиценци чистих медијских материјала свих типова –тесктова,гарфика, звука и видеа.То је урађено ради тога како да би се корисници Интернета могли просвећивати и развијати служећи се при томе садржајима базе за своје стваралачке производе без бојазни да ће их због тога прогонити власници ауторских права.
Стартује и британски пројекат државне корпорације ББЦ
Убрзо затим стартовао је и аналогни пројекат у Великој Британији у продукцији државне информативне корпорације ББЦ и још неколико научних завода .Корорпорација је најпре омогућила слободан приступ својим докуметарним филмовима и тв емисијама, истина у почетку само за житеље Краљевства који су били укључени у широкополне интетрнет канале, с обзиром да је пројекат финансиран од новца британскх пореских обвезника.Касније је дотупност овом едукатвном материјалу путем глобалне мреже била проширена и на целу планету.
Многополарност пројеката
Међутим, напори на просвећивању станивништва целог света путем превазилажења “дигиталне неравноправности “ суочили су се у самом почетку са једним од најоштријих питања данашњице-питањем многополарности.Тако још на самом почетку кампање обједињавања коју је водио Гугл, Европејци су одлучно реаговали:администрација Националне бибилотеке Француске у нимало благом саопштењу оптужила је Гугл због субјективности у раду на пројекту дигитализације књига.Научници који су радили у билиотеци у Паризу су били убеђени да Гугл хоће да свету “наметне англосаксонску и америчку тачку гледишта и да промовише светску доминацију енглеског језика.”С тим у вези ,управа Националне библиотеке Француске позвала је администацију Европске Уније да предузме мере ради успостављања идеолошког баланса као и да организује сопствени аналогни пројекат стварања базе знања које би се заснивало на европском схватању ствари и поретка.
Аналогни пројекти Европске Уније и стварање “Европске дигиталне библиотеке “
Ускоро потом с аналогним предлогом Европској унији обратили су се лидери шест европскиох земаља.Они су сатавили петицију у којој су предложили да се од материјала јавних библиотека створи јединствена Интернет –библиотека Европе.У тој чувеној петицији која одавно има историјски значај поред осталог се каже:”Наслеђе европских библиотека је уникално по богатству и разноврсности.Али , уколико оно не буде дигитализовамо и пренето на Интренет , то наслеђе сутра може остати без свог и те како заслуженог места у будућој географији знања”.По мишљењу тадашњих лидера водећих земаља Европе , неоходна је координација рада у овој области свих националних бибиотека европских држава.Многе библиотеке су и дотада значајан део свог књижног фонда већ биле превеле у дигитална издања што је убрзало посао на стварању “Европске дигиталне библиотеке.”
Библиотекарски пројекат Старог света –промоција вишејезичног информационог ресусрса
На позитвни одјек овог апела није требало дуго чекати. Тадашњи председвајућиу Европском Унијом, премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер је изјавио да Европа свесрдно подржава идеју библиотекраског пројекта Старог света и одобрава његову реализацију.На тај начин стоврени су политички услови за промоцију новог вишејезичног информационог ресурса који ће ускоро затим постати официјелни носилац “неамеричке” тачке гледишта и самим својим постојањем одлучно допринети уравнотежавању баланса знања.Приметно је да је тај пројекат, за разлику од Гугла, утемелејн на државној иницијативи и потпори.
Бранко Ракочевић
.jpg)
