Izvor: Blic, 16.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od hiljadu deponija na obalama Morave
Kazna za bacanje otpada: 15.000 dinara
JAGODINA, KRUŠEVAC, ČAČAK, LESKOVAC - Više od hiljadu deponija različitih veličina nalazi se pored Velike, Zapadne i Južne Morave, pokazalo je istraživanje „Blica". Prema proceni inspekcija, gotovo svako selo u Pomoravlju ima bar jednu deponiju, a Moravu, pored svih vrsta smeća, zagađuju i kanalizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i otpadne vode iz fabrika i klanica.
Jedna od najvećih deponija u okolini Jagodine je u mestu Glogovac. Ova deponija duga je nekoliko kilometara i na nju meštani bacaju razne predmete, prosipaju otpad iz septičkih jama, pale gume, bacaju mrtvu stoku.
- Kuća mi je na 100 metara od glogovačke deponije. I zimi i leti isparavanje je ogromno. Pre pet godina smo se preselili ovde i dete mi je dobilo astmu pre tri godine. Svakog dana na ovu deponiju otpad izlije 10 do 15 cisterni. Otpad iz septičkih jama su mi prosipali ispred kapije jer ih je mrzelo da se spuste, pa da prospu na deponiju. Tada sam se posvađala sa vozačem koji je zapretio da će taj otpad prosuti na mene i na dete - kaže meštanka Danka Milunović. Njena komšinica Radunka Janković kaže da nesavesni građani na deponiju dovoze mrtve životinje, ali i prete ako neko pokuša da ih u tome spreči.
Bacaju mrtve životinje
Meštani tvrde da su klanice jedan od najvećih problema jer sav otpad bacaju na deponije. Živorad Milosavljević kaže da ih niko ne kažnjava, a da meštani nemaju novca da plate čuvara.
Prema rečima načelnika gradskih inspekcija Srboljuba Đorđevića, meštani zovu samo kada je nešto alarmantno.
- U prošloj godini komunalna inspekcija dobila je šest prijava za izbacivanje otpada. Podneli smo prekršajne prijave i kaznili ih sa po 15.000 dinara. Radovi na regionalnom reciklažnom centru su u toku i verujemo da će završetak regionalne deponije rešiti ove probleme - kaže Đurđević. Prema rečima ekološkog inspektora Vladimira Racića, najveće deponije nalaze se pored Velike Morave.
- Ministarstvo ekologije pokrenulo je akciju „Očistimo Srbiju" i ta akcija biće izvedena u saradnji sa lokalnim samoupravama. Svako domaćinstvo je dobilo po dve kante koje komunalne službe voze na gradsku deponiju dok se ne završi izgradnja reciklažnog centra - kaže Racić.
Situacija u Paraćinu i Ćupriji je identična. Prema rečima predsednika opštine Paraćin Saše Paunovića, cela obala Velike Morave je jedna ogromna deponija.
- Obalu Velike Morave kontrolišu „Srbijavode" i oni to rade loše. Preko Eko-fonda svake godine izdvajamo novac za sanaciju deponija. Paraćin, kao i ostali pomoravski gradovi, nema pravu deponiju, koristimo staro smetlište - kaže Paunović.
Otpadne vode iz kruševačkih kolektora i trsteničke kanalizacije ispuštaju se u Zapadnu Moravu, dok se smeće iz Varvarina i Ćićevca odlaže na divljoj deponiji u starom koritu Velike Morave. Miladin Božinović je ribolovac više od 40 godina i Zapadnu Moravu odlično poznaje.
- Svaki put kada odem na pecanje naiđem na neku novu deponiju. Meštani, ali i ljudi iz grada, bacaju ambalažu, leševe životinja, stare stvari, šut, staklo - ističe on.
Po rečima Viktora Domjana iz Ekološkog pokreta „Bela breza", najveći problem zagađenja Zapadne Morave kod Kruševca je fizički otpad na divljim deponijama.
- Prema analizama koje smo radili u avgustu i oktobru, kvalitet vode od Trstenika do Kruševca je zadovoljavajući. Nešto lošiji rezultati su kod uliva Srnjskog potoka, odnosno izvoda sa deponije, kao i gradske kanalizacije, gde je zabeleženo prisustvo nitrata, nitrita i teških metala i organskih materija. U odnosu na period od pre nekoliko godina, kvalitet vode je bolji, verovatno zato što dobar deo hemijske industrije ne radi, ali treba rešiti problem divljih deponija - kaže on.
Samo na teritoriji grada Kruševca registrovano je više od 180 divljih deponija, a od toga je desetak pored Zapadne Morave. Najviše ih je u atarima sela Jasika, Kukljin, Bela Voda i Šanac.
Otpad na dva hektara
Po rečima Gordane Rodić iz Ekološke organizacije „Moravski orašak", komunalni otpad iz Trstenika se direktno uliva u Zapadnu Moravu, ali je veći problem glavna deponija Vrnjačke Banje koja ugrožava vodozahvat iz kojeg se Trsteničani snabdevaju vodom.
Od otpada i divljih deponija ugrožena je i Velika Morava, a najveća divlja deponija u varvarinskoj opštini je na dva hektara u starom koritu reke.
- Na toj deponiji odlaže se komunalni otpad iz Varvarina i Ćićevca. Reka je često plavi, pa je ova deponija jedan od najvećih zagađivača podzemnih voda. Pored ove, registrovano je i nekoliko manjih deponija i to u selima gde nije rešen problem iznošenja otpada - kaže Gorica Vučković, ekološki inspektor opštine Varvarin.
U slivu Zapadne Morave, na teritoriji grada Čačka, evidentirano je nekoliko divljih deponija većih od 100 kubnih metara. Ova velika smetlišta su u selima Mojsinje, Zablaće, Baluga Trnavska, Donja Gorevnica, kao i na granici mesta Atenica i Trnava, u neposrednoj blizini sadašnje gradske deponije u Prelićima.
Šef komunalne inspekcije u Gradskoj upravi za inspekcijski nadzor Mikailo Puzić kaže da ova služba veoma teško izlazi na kraj sa tim problemom.
- Prosto je neverovatno da ljudi prave deponije u neposrednoj blizini svojih kuća. Kaznu možemo da napišemo tek u slučaju da nekoga zateknemo kako baca otpad. A i tada su kazne veoma blage i iznose 5.000 dinara - ističe Puzić. On navodi da je posebno opasno to što se neke od pomenutih deponija nalaze na mestima gde je nekada vađen šljunak, pa je dobar deo njih praktično potopljen, čime se automatski zagađuje voda Zapadne Morave.
Južna Morava, koja kroz leskovački kraj protiče od Predejana do Brestovca, spada u red vodotokova 2A i B kategorije, što znači da njena flora i fauna nisu ugrožene. Ipak, pored njenih obala vidljivi su nizovi manjih divljih deponija i to, uglavnom, pored naseljenih mesta.
Prospu otpad, pa natovare šljunak
Prema rečima predsednika opštine Paraćin Saše Paunovića, ogroman problem predstavlja i eksploatacija šljunka u srednjem toku Velike Morave.
- Osim što se eksploatacijom šljunka uništava životna sredina, svi vozači koji dolaze da voze šljunak sa šljunkara ne dolaze praznih kamiona. Oni dovezu otpad, prospu ga u reku, pa onda napune kamion šljunkom - kaže Paunović.
Kruševačka kanalizacija bez prečistača
Zapadnu Moravu zagađuju i otpadne vode iz gradske kanalizacije Kruševca. Pogon za prečišćavanje otpadnih voda započet je pre 15 godina. U prvoj fazi su izgrađeni crpna stanica i „puževi" i tu se stalo. Sva tri gradska kolektora su povezan sa pogonom, ali se u njemu voda prečišćava samo mehanički odnosno odvajanjem tvrdih predmeta, dok nedostaje hemijski i biološki tretman vode.
Pogledaj vesti o: Leskovac
