Izvor: Politika, 16.Jun.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Testiranje pred izlazak na slobodu
Svi štićenici u KPD u Kruševcu zaslužuju drugu šansu, a na svakom od njih je da odluči kako će je iskoristiti
Osamnaestogodišnjak B. J., rođeni Kruševljanin, iza sebe ima desetak pljački prodavnica i menjačnica. Počeo je, kako kaže, kao dete – sa 14. I to ne da bi se dokazao društvu, nego – sebi. Svaki put sve više, pa je sebi, pred svaku „akciju“ postavljao više ciljeve. Krenuo je od prodavnica, završio s menjačnicama. Na sudu mu je dokazano samo jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „delo“.
S obzirom na to da je u trenutku sudske odluke bio maloletan izrečena mu je mera upućivanja u Kazneno-popravni dom za maloletnike Kruševcu. Ni njemu, kao ni drugima koji su zbog neke krivnje završili ovde, nije izrečena vremenski ograničena kazna. Zakon propisuje da ona može da bude od šest meseci do četiri godine, pa ko se kako pokaže. Oni vredniji iposlušniji idu kući ranije. Oni drugi – kasnije.
– Sve je počelo kada smo se iz Padeža, u kom smo živeli po odlasku iz Kruševca, preselili u Bački Petrovac. Otac je rasprodao sve što je nasledio, a bili smo imućni. Počeo sam s delima. Uvek sam radio sam. Počeo sam s prodavnicama, a završio s menjačnicama koje su dobro radile. To vam je kao kada izučavate neki zanat: počnete sa šrafcigerom, a završite s trafo-stanicom. Onda sam se zaljubio i odlučio da neću tako da živim. Dok sam bio u Kruševcu, žena mi se porodila. Dobio sam kćerkicu koja sada ima devet meseci. Neću da dozvolim da ikome ikada pružim priliku da joj kaže da joj je otac kriminalac – vrlo razložno priča B. J.
Ženini će mu kada izaće, a to bi trebalo da bude za nedelju dana, obezbediti posao. Počeće s poljoprivredom, a posle će da vidi. Planira i vanredno da završi srednju školu. U međuvremenu će da napiše knjigu u kojoj će da opiše kako je „pao“ i kako mu je bilo u domu. Zvaće se „Ono što najviše boli“. A, na pitanje šta najviše boli, kao iz topa odgovara:
– Razdvojenost od porodice. Biće mnogo detalja, ali bih voleo da svima koji budu pročitali knjigu nikada ne padne na pamet da krenu putem kojim sam ja pošao.
Kaže da je osoblju doma zahvalan što je shvatio kako želi da živi kada izađe. Trudio se da ovde bude najbolji: štićenik, električar... Ne pada mu na pamet, govori, da se ikada više bavi kriminalom.
Za razliku od B., njegov cimer D. P. još ne zna čime će se tačno baviti kada izađe iz doma. Iako je završio samo osnovnu školu, ne želi više da uči. Zaposliće se, kaže, a niko neće znati gde je bio jer se ukoliko ne ponovo delo briše iz kaznene evidencije za maloletnike.
Svi štićenici u Sivom domu, kako je popularno nazvan KPD u Kruševcu, kako kaže Radmila Zečević, načelnica za tretman u KPD u Kruševcu, zaslužuju drugu šansu. Svako ponaosob odlučuje kako će da je iskoristi.
– Ovo je vaspitna mera, nije kazna zatvora. Samim tim njeno trajanje nije definisano, raspon je od šest meseci do četiri godine. Koliko će štićenik biti ovde zavisi od njihovog ponašanja i tretmana za koji se planira da se sprovede nad njima. Ukoliko je ponašanje kako treba period je kraći, ukoliko ne, on može da bude maksimalan – kaže za „Politiku“ Zečevićeva.
Za svako dete se po njegovom dolasku u dom pravi individualni tretman.
Po dolasku, štićenik bude u prijemnom odeljenju mesec dana i tu sociolog, pedagog i psiholog rade „opservaciju“ štićenika, sagledavaju njegov život do dolaska u dom iz izveštaja centara za socijalni rad i svih drugih relevantnih organizacija. Potom prave potpunu sliku o tom detetu, strukturu ličnosti, rade se psihološki i pedagoški testovi na osnovu kojih se „daje dijagnoza“ i pravi tretman. To podrazumeva da se pravi procena da li će nastaviti školovanje, u koji će razred biti uključen, raspoređeju se u vaspitnu grupu, određuje mu se vaspitač koji će raditi s njim.
Zaljubljivanje između dečaka i devojčica u domu je, kaže načelnica, normalna stvar. Iako su odeljenja u kojima se nalaze odvojena, dečaci i devojčice sreću se u radionicama i školi. Svoju ljubav, jednih prema drugima iskazuju „puškicama“ koje prenose stražari pošto su ih prethodno prekontrolisali.
– Važno je kontorlisati situaciju u domu, odnos dečaka i devojčica... – kaže Zečevićeva.
Prema anketama koje su u domu sprovođene pre nekoliko godina, svi koji su upućeni u ovu ustanovu imali su dodir ili sa alkoholom ili s narkoticima. I to je, naglašavaju u ovoj ustanovi, veliki problem.
Direktor KPD u Kruševcu Milan Stanišić priznaje da je tako, ali i da, ako može tako da se kaže, postoji i dobra strana ovog problema:
– Imamo zdravstvenu službu, ali ne i stručnjake koji bi se bavili zdravljem zavisnika. Međutim, dobro je to što većina zavisnika neko vreme provede u istrazi i pritvoru, pa tamo prebrode najveće krize.
Direktor priznaje i da u radu sa štićenicima nema pravila. Nekada izgrede naprave oni kojima se najviše veruje.
– Pravilo je da nema pravila. Dešavalo se da štićenici pokušaju da se udalje iz doma, pa da ih uhvatimo. Zna se koji stražar je, možda, nepažljivi, pa se udaljenje pokušava kod njega. Dešava se i da iz doma pokušaju da se udalje petorica štićenika u grupi. Tri se uhvate, a dvojica pobegnu. Ta trojica se, kako se kasnije ispostavi, „žrtvuju“ da bi ostali uspeli – navodi Stanišić.
Miroslava Derikonjić
-----------------------------------------------------------
Posao koji razdire dušu
Branislav Marković već 18 godina radi u Službi obezbeđenja u KPD u Kruševcu. Kada je došao, bio je svega dve godine stariji od štićenika.
– Sada sam roditelj dva sina, od 18 i 16 godina, i ovaj posao mi je omogućio da mnogo naučim o vaspitanju svoje dece. Niko od njih nije ovde zbog nas, nego smo mi ovde zbog njih. Tužno je što većina njih dolazi iz razrušenih porodica. Nekima od njih potrebno je samo da ih neko sasluša – kaže Marković.
Čuvar priznaje da nikada ne može posao, posve, da ostavi po strani. Kaže da je ovo posao koji razdire dušu.
– Najveća nagrada ovog posla jeste kada vas štićenik koji je bio u domu, kada izađe, pozove na piće i kada sednete i ispričate se sa njim – iskren je Marković.
-----------------------------------------------------------
Ne želi da ide kući
U ženskom odeljenju KPD u Kruševcu je i Jasmina iz Beograda. Ovde je zbog prostitucije i narkotika. Ne želi da ide odavde jer ne želi da se vrati starom načinu života. Uči se frizerskom poslu, a frizerka koja volonterski dolazi u dom da podučava štićenike, želi da je zaposli u svom salonu.
-----------------------------------------------------------
Brojke i slova
U KPD Kruševac ima oko dve stotine štićenika. Njihova prosečna starost je 18 godina šest meseci i 25 dana. Najviše ih je ovde zbog teške krađe i razbojništva, a oko 15 zbog ubistva. Devojčica je osam i ni jedna nije odgovarala zbog najtežeg krivičnog dela.
objavljeno: 17.06.2012
