Izvor: Press, 13.Jan.2011, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tek će biti problema sa Mališom!
Uspeh serije „Moj rođak sa sela" nije u seoskoj tematici, već u kvalitetu, dobroj glumačkoj postavci i produkciji! Lik Dragane koji tumačim je specifičan jer je ona zaljubljena u svog supruga, ali i u svoj posao, i to neće ići glatko
Glumicu Suzanu Lukić šira televizijska publika upoznala je u ulozi Dragane u televizijskoj seriji „Moj rođak sa sela", čiji se drugi serijal emituje na RTS-u.U razgovoru za Press mlada Kruševljanka u šali >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kaže da je voda kriva što je njen grad iznedrio mnoštvo velikih glumačkih imena i otkriva šta će se desiti sa njenim likom u nastavku popularnog „Rođaka sa sela".
- Dragana ostaje zaljubljena u svog supruga Mališu, ali isto tako i u svoj projekat, odnosno posao. Kako će te dve ljubavi međusobno da funkcionišu ne bih mogla previše da otkrivam. Mogu samo da dodam da to sve neće ići baš glatko.
Kako si se snalazila po selima u Šumadiji gde se odvijalo snimanje?
- Moja mama je Kosjerka, a tata Kruševljanin, tako da mi je Šumadija taman nedostajala u opusu. Seriju smo snimali u Kragujevcu i okolini, i mogu reći da su ti predeli naše zemlje divni. Baš mi je prijalo to što smo se povremeno pomerali iz Beograda. Na snimanju sam se družila sa svim kolegama, a nekako sam bila najbliža baš sa svojim partnerom Lazarem Dubovcem. Moram da istaknem da mi je bilo divno i velika čast da sarađujem sa tako velikim glumačkim imenima kakvih ima u „Rođaku".
Poslednjih godina najgledanije su serije sa seoskom tematikom. Kako to tumačite?
- Budući da jednu od pomenutih serija snimam, nemam vremena, a ni potrebu da se bavim odgovorom na to pitanje. Kada je reč o seriji „Moj rođak sa sela", mislim da gledanost ne potiče od lokacije, već od kvaliteta ostvarenja, dobre glumačke postavke i kvalitetne produkcije.
Kruševac, odakle si rodom, iznedrio je nekolicinu najznačajnijih imena našeg glumišta. U čemu je tajna?
- Pa, ne znam. Verovatno nam nešto sipaju u vodu, nemam drugog objašnjenja!
U filmu „Hadersfild" imala si obnaženu scenu sa kolegom Nebojšom Glogovcem. Jesi li imala tremu tokom snimanja?
- Neminovno je bilo da takvu scenu nekada snimim. Drago mi je da mi se to dogodilo sa takvim partnerom kakav je Nebojša Glogovac, i baš u takvom filmu kakav je „Hadersfild".
Još kao studentkinja glume dobila si Sterijinu nagradu, ali ti ona nije, kao što si očekivala, otvorila puteve ka značajnijoj glumačkoj karijeri.
- Ja sam jako dugo, čak i u punoletstvu, očekivala da ću nekim čudom postati princeza, pa se to nije dogodilo. Što se nagrade tiče, ona je tu, stoji kod mame u vitrini, posla imam manje-više, ali krune nigde nema. Tako da me to očekivanje mnogo vise brine, od glumačke karijere. Već mi je 26 godina i krajnje je vreme da postanem princeza.
Kako reaguješ na popularnost koju ti je donela serija?
- Prija mi to što ljudi prate nešto u šta sam uložila mnogo vremena i truda. Ako se to naziva popularnost, onda je to sasvim u redu.
Tema filma „Plavi voz", u kom takođe glumiš, bavi se situacijama koje su se dešavale početkom osamdesetih godina prošlog veka. Kako si doživela „povratak" u vreme Titove smrti?
- Bilo mi je zanimljivo baviti se nekim vremenom čiji nisam bila deo. Međutim, osnovna tematika „Plavog voza" su ljubav dvoje tinejdžera, srednjoškolski problemi, nadmetanje, a ne političke prilike iz tog doba. Čini mi se da je sve to čime se film bavi vrlo slično i ne zavisi od vremenskog perioda.
