Izvor: Politika, 03.Apr.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFZO odbija odgovornost za smrt pacijenta
Ž. Đ. preminuo zbog nestašice veštačkih krvnih sudova u KC Niš, a neki lekari optužuju nadležne da je niška bolnica diskriminisana
Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja počela je juče u Kliničkom centru Niš da utvrđuje da li je bilo propusta u lečenju Ž. Đ. (76) koji je zbog nedostatka veštačkih krvnih sudova, i zato što nije mogao da bude hitno operisan na niškoj klinici, proteklog petka iskrvario i preminuo na putu za Beograd.
Pacijent Ž. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đ. je u Niš dovezen u pratnji medicinskog osoblja iz Kruševca sa rupturiranom aneurizmom trbušne aorte (pucanje proširenog najvećeg krvnog suda u stomaku prilikom koga dolazi do unutrašnjeg krvarenja), a zatim je poslat za Beograd. U medicinskim krugovima u Nišu se priča da imaju problema sa nedostatkom materijala za operacije i da su njihovi pacijenti „diskriminisani u odnosu na bolesnike koji se leče u Beogradu”.
– Republički fond za zdravstveno osiguranje apsolutno ne snosi nikakvu odgovornost za smrt pacijenta koji je preminuo na putu iz KC Niš ka Beogradu – kaže Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO-a.
Ona napominje da niška klinika nije blagovremeno obavestila fond da im nedostaje ugradni materijal, iako je to bila njihova obaveza. Ovu tvrdnju, ističe ona, dokazuje i činjenica da niko iz Klinike za vaskularnu hirurgiju KC Niš nije imao zvaničnu primedbu na količinu dobijenog materijala za 2011. godinu.
– Na osnovu izveštaja koji su zvanično dobijeni 2010., bilo je evidentno da ova ustanova ima na raspolaganju još neutrošenih graftova, a s druge strane, podaci iz Niša stizali su i stižu izuzetno neredovno ili uopšte ne stižu, pa RFZO nije ni mogao da ima saznanja o eventualnoj nestašici materijala – rekla je Mirosavljevićeva.
Problem sa nedostatkom materijala javio se pre mesec dana i u Kliničkom centru Srbije, dodaje Mirosavljevićeva i ističe da je RFZO o tome obavešten i da su bolnice kojima je nedostajao neophodni materijal snabdevene preraspodelom iz ustanova koje su imale zalihe.
– Ovom preraspodelom nije ugroženo funkcionisanje ustanova, a problem je rešen na najracionalniji način. Takva praksa primenjivana je i ranijih godina, ali je osnovni uslov da bi se sprovela takva procedura da medicinska ustanova obavesti RFZO da joj nedostaje materijal. A kada se pominje lečenje u Beogradu i navodno neravnopravan tretman, treba reći da u Beograd, posebno u KCS, svakodnevno dolaze pacijenti iz čitave zemlje, uključujući i niški region, čak i u periodu kada su u Nišu imali graftova, o čemu postoji dokumentacija – istakla je Mirosavljevićeva.
Prof. dr Borislav Kamenov, direktor Kliničkog centra u Nišu, naglašava da je iz medija saznao za ovaj slučaj i da je formirana Komisija za proveru kvaliteta lečenja koja će utvrditi šta je bilo sa pacijentom, odnosno da li je stradao zbog toga što nije bilo materijala ili zato što neko nije ukazao pomoć kako treba.
– Ne utiče samo materijal na stanje pacijenta, već i da li je on stigao bez pulsa, da li je bio u situaciji da primi anesteziju... Obdukcija će takođe dosta toga reći. Treba znati da je smrtnost kod takvog oboljenja veoma visoka. Mislim da je ovde reč i o politizaciji, da se pravi priča bez analiza i ja ne mogu nikoga da žigošem unapred a da slučaj nije ispitan – objasnio je dr Kamenov.
Problemi sa nabavkom spornog materijala za operacije postoje, tvrdi on, jer kada firme dobiju na tenderu posao, one priznaju da nisu u stanju da isporuče robu.
– Dešava se da dođemo u situaciju da moramo da prekršimo zakon kako pacijenti ne bi čekali. Mislim da bi nadležni organi kada je zdravstvo u pitanju morali da budu fleksibilniji. Životi ljudi imaju prednost nad procedurama – dodao je dr Kamenov.
Prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, kaže da je veoma tužno što se takvi slučajevi dešavaju i što zdravstveni sistem ne funkcioniše onako kako treba. Ona smatra da, ako nema leka i materijala, lekari ne mogu da postupe onako kako bi trebalo i da bi ovde moglo da se govori o takozvanoj sistemskoj lekarskoj grešci, ali da to u našem zakonodavstvu nije prepoznato.
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------
Komplikovane procedure i čelična birokratija
Porodica preminulog pacijenta, smatra Zorica Marković, urednica portala „Zdravoskop”, sigurno bi dobila spor ukoliko bi tužila bolnicu zbog toga što nisu pružili odgovarajuću pomoć ovom čoveku.
„U bolnicama nema lekova i materijala, a pacijenti nam javljaju da fale i pejsmejkeri. Troše se poslednje rezerve medikamenata i potrošnih materijala za hirurgiju i pitanje je šta će biti na jesen. Komplikovane procedure nabavki i čelična birokratija u toj oblasti ništa dobro nisu donele”, smatra Markovićeva.
objavljeno: 04.04.2012
Pogledaj vesti o: Kruševac
