Izvor: Blic, 03.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod prismotrom i porodice kriminalaca i advokati
Osuđene vođe zemunskog, kruševačkog i veterničkog klana, ali i organizatori stečajne, carinske, drumske i ostalih mafija kojima se presudi da su krivi, ove godine naći će se pod posebnim zakonom čiji je cilj da ove osobe spreči da iz zatvora rukovode saradnicima grupe koji su na slobodi i na taj način nastave sa kriminalnim aktivnostima.
Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, kaže za „Blic” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da predlog zakona o izvršenju kazne za osuđene vođe organizovanih kriminalnih grupa podrazumeva niz restriktivnih mera kojima se onemogućava njihov kontakt sa zajednicom.
- Jedino tako se može sprečiti da osuđenici iz zatvora nastave sa kriminalnim aktivnostima. Mere zadiru u njihova prava, ali je stepen zaštite društva veći, što je i bio cilj - kaže Joka. Zakon, napravljen po italijanskom modelu, podrazumeva da osuđene kriminalne vođe, ali i oni koji odgovaraju zbog ratnih zločina, kontaktiraju samo sa najbližim članovima porodice.
- Svaki njihov susret sa porodicom i advokatima biće vizuelno, ali i audio kontrolisan, što do sada nije bila praksa. Audio-nadzor predviđen je zbog opasnosti da osuđenik zloupotrebi porodicu i advokata kako bi preko njih preneo informacije za rad kriminalne grupe na slobodi - kaže Joka.
Kontakti iz zatvora tako su Zoranu Jotiću Jotki, vođi kruševačkog klana, omogućili da iz ćelije ugovara „oslobađenje” kod sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića. Branislav Đekić iz Centralnog zatvora rukovodio je saradnicima koji su opljačkali transport novca „Pošte” i oteli 21 milion dinara, ali bio i na vezi sa grupom koja je iz zlatare „Izrael dajmont centar” ukrala nakit vredan 1.170.000 evra.
- Pripadnici zemunskog klana su pod izuzetno jakim nadzorom u zatvoru i do sada nije utvrđeno da je bilo ko iz ove kriminalne grupe imao nedozvoljene kontakte. Međutim, vrlo je verovatno da pojedini osuđenici iz zatvora na razne načine sarađuju sa pripadnicima grupe koji su na slobodi. Ne znamo kakve posledice imaju takve aktivnosti, ali je cilj zakona da se takvi kontakti spreče - kaže Joka. Ove mere nad osuđenim organizatorima kriminalnih grupa, biće primenjivane u novom zatvoru u Požarevcu u koji će prvi „stanari” ući po usvajanju zakona.
- Stanare ovog zatvora sačekaće i kućni red, kojim će biti sprečen kontakt osuđenika iz istih i bliskih kriminalnih grupa. Biće u razdvojenim ćelijama u kojima će dobijati hranu, a biće sprečen i njihov kontakt u salama za rekreaciju, sobama sa televizorom, u dvorištu... - kaže Joka. On navodi i da je zatvor u Požarevcu predviđen za 140 osuđenika, što je dovoljno za smeštaj „vrha organizovanog kriminala”.
- U ćelijama će biti po dvojica osuđenika, ali i po jedan u slučajevima kada to nalažu bezbednosni razlozi. Izgrađene su po evropskim standardima, unutra nema kamera, ali je video-nadzor instaliran na ulaznim vratima, u hodnicima, salama, šetalištu, kao i u sobama za izolaciju. Kompletna zatvorska straža biće menjana na svaka tri meseca, čime će se sprečiti njihovo zbližavanje sa osuđenicima - kaže Joka.
Alternativna kazna
Damir Joka u decembru je dobio nagradu misije OEBS u oblasti ostvarivanja ljudskih prava u sistemu alternativnih sankcija.
- Za realizaciju ovog sistema preostalo je da se potpišu ugovori sa poslodavcima, na osnovu kojih će osuđenici, kažnjeni prvi put i to za lakše krivično delo sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora, izdržavati kaznu rada u javnom interesu - kaže Joka. Maksimalna kazna u ovim slučajevima biće 360 sati rada za šest meseci. U Srbiji je do sada izrečeno tridesetak kazni kojima je određen rad u javnom interesu.
Pogledaj vesti o: Kruševac
