Izvor: Politika, 16.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otišao po gorivo i nestao
Porodica i prijatelji tražili su Miroslava Marinkovića u Kruševcu i okolini, duž puteva, duž pruge prema Skoplju…
Miroslav Marinković (1940) iz mesta Kapidžija kod Kruševca, čijim nestankom se bavi emisija „Potraga” koja će večeras u 21 čas biti emitovana na TV B92, 4. avgusta prošle godine krenuo je na benzinsku pumpu u centru Kruševca, ali do nje nikada nije stigao. Sa sobom je poneo kanister kako bi sipao gorivo za kosilicu za travu. Nekoliko dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nakon nestanka prolaznici su ga viđali na putu ka Đunisu, nedaleko od Niša, ali mu se od tada gubi svaki trag.
Prema rečima Milana Topličića iz kruševačke policijske uprave, policija ovog grada do sada nije uspela da dođe do bilo kakve informacije koja bi pomogla u lociranju nestalog, iako su podaci o ovom nestanku uneti u jedinstveni informativni sistem MUP-a, pa fotografiju i opis nestalog imaju sve policijske stanice na teritoriji Srbije.
– Što se tiče policijske uprave Kruševac, mi smo sproveli sve neophodne terenske i operativne provere, koje su, nažalost, do današnjeg dana ostale bez rezultata – rekao je Topličić.
Šezdesetdevetogodišnji Marinković je visok 170 centimetara, pogrbljen, slabe je telesne konstitucije, otežano hoda i oteženo govori. Smeđokos je, proćelav i prosed. Kao posledica povrede, levo oko mu je sivkasto, a kada je nestao nosio je zubnu protezu, koju inače nije koristio. Osim toga, imao je psihičkih problema i bolovao je od manije gonjenja. Ipak, okarakterisan je kao izuzetno miran i povučen čovek koji je veoma vezan za porodicu. Pre nestanka nije se događalo da se ne javi porodici ukoliko nisu zajedno.
– Moj otac je ceo svoj radni vek proveo u firmi „Trajal”, radeći kao metalostrugar. Na radnom mestu je povredio oko, pa je zbog toga i otišao u penziju. Kako je vredan čovek, pored redovnog posla, obavljao je i sezonske poslove, a kao mlađi bio je i aktivan sportista. Bavio se fudbalom – ispričala je ekipi „Potrage” Jasmina Karajović, Marinkovićeva kćerka.
Kada je nestao porodica i komšije organizovali su se po grupama i tražili ga po okolnim mestima. Angažovali su čak i jednu privatnu agenciju, koja nije uspela da otkrije nikakav trag.
– Išli smo po njivama, putevima, koliko god je to vreme dozvoljavalo. Dozivali smo ga, ali bez uspeha. Raspitivali smo se ko ga je i gde video – ispričala je njegova kćerka.
Porodica je saznala da ga je nekoliko ljudi primetilo kako ide na benzinsku pumpu, a jedan čovek tvrdi da je Marinković na železničkoj stanici ušao sa njim u voz za Skoplje.
– Taj čovek nam je dao detaljan opis kako je Miroslav izgledao, pa smo taj trag najviše i pratili. „Pročešljali” smo sve usputne stanice, lepili plakate svuda gde se ljudi okupljaju, raspitivali se i ostavljali brojeve telefona, ali bez ikakvog rezultata – kaže Dejan Gajić, Marinkovićev zet.
Porodica je ispitala sve konduktere u tom vozu, a angažovali su i telegrafistu koji je detalje o nestalom poslao svim usputnim železničkim stanicama. Veliki problem predstavlja činjenica da nestali sa sobom nije poneo nijedan dokument na osnovu koga bi mogao da mu se utvrdi identitet, što znatno otežava potragu za njim.
B. Mališ
[objavljeno: 17/07/2009]
.jpg)
