Izvor: Blic, 29.Nov.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema novca za pistu

KRUŠEVAC - Za završetak radova na Aerodromu Rosulje kod Kruševca i njegovo stavljanje u funkciju potrebno je oko 300 miliona dinara. Rosulje će biti aerodrom tercijalnog tipa i služiće za letove sportskih, turističkih i poslovnih aviona.

Projekat premeštanja aerodroma iz centra Kruševca na lokaciju Rosulje iznad sela Parunovac traje već 15-ak godina. Do sada je u radove na Rosuljama uloženo tridesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << miliona dinara i to za otkup zemljišta i pet miliona za izradu prilaznog puta. U 2011. godini planiran je početak radova na poletnoj-sletnoj stazi i izgradnja hangara i aerodromske zgrade. Za završetak ovih radova potrebno je oko 210 miliona dinara, a pošto lokalni budžet nema toliko sredstava, očekuje se pomoć ministarstava za infrastrukturu i NIP-a.

- Aerodrom Rosulje zauzima površinu oko 40 hektara i planiran je kao aerodrom tercijalnog tipa sa travnatom poletno-sletnom stazom odakle bi mogli da se obavljaju sportski, turistički, panoramski i biznis letovi. U perspektivi je planirana i izgradnja asfaltne poletno-sletne piste, ali je za to, kao i za prateće radove za aerodrom sekundarnog tipa potrebno oko 13 miliona evra. Stavljanje Rosulja u funkciju je važno za čitav grad jer bi se izmeštanjem aerodroma sa sadašnje lokacije dobio kvalitetan prostor koji bi mogao da se ponudi investitorima - objašnjava Miomir Petrović, direktor JP „Aerodrom Rosulje".

Master planom predviđeno je da Srbija ima dva internacionalna aerodroma, Beograd i Niš, pet aerodroma sekundarnog tipa - Ponikve, Vršac, Lađevci, Bor i Batajnica, i 16 aerodroma tercijalnog tipa, među kojima bi bio i Rosulje.

- Češka koja je po površini manja od Srbije ima oko 7.000 lakih letilica i više od 50 aerodroma kao što su Rosulje. Da bismo malim aerodromima omogućili da rade, moramo povećati broj lakih letilica u Srbiji i naš cilj je da ih za nekoliko godina bude oko 1.000. Lake letilice koštaju oko 30.000 do 40.000 evra i nisu veliki izdatak za biznismene. Aerodromi poput Rosulja biće u nadležnosti lokalne samouprave i trebalo bi da budu generator razvoja lokalnih sredina u narednom periodu - kaže Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture.

Za investiranje u izgradnju Aerodroma Rosulje bili su zainteresovani i biznismeni iz Italije i Švajcarske, ali se nakon inicijalnih razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave više nisu javljali.

Nastavak na Blic...