Izvor: Glas javnosti, 02.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molio da ga ne ubiju zbog dece
KRUŠEVAC - Veće sudije Okružnog suda u Kruševcu Tatjane Mišić izreći će sutra presudu optuženima za ubistvo Jakupa Hajdinija (34). Zastupnik javne tužbe Srđan Živić zatražio je u petak u završnoj reči da se optuženi policajci Igor Marić (23) i Aleksandar Jovanović (21), kao i šumarski tehničar Milan Veljović (22), osude na 40 godina zatvora, što je ujedno i najteža kazna za najteže i najsvirepije krivično >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << delo teškog ubistva, koje je nad Hajdinijem počinjeno u noći između 5.i 6. maja prošle godine.
Četvorica branilaca optuženih (Vladimir Stojković, Zoran Simonović, Branko Unjić i Dušan Sakić) složili su se da su trojica njihovih klijenata počinili razbojništvo i da tu nema dileme. Složili su se i da su izvršili teško ubistvo, ali su krivicu za najveću odgovornost sa jednog prebacivali na druge, kako bi njihovi klijenti imali olakšavajuću okolnost. Oni su su za teško ubistvo Hajdinija na Goču iznad Vrnjačke Banje, rekli da je ono počinjeno, ali da „nije dokazano“ ko je bio vođa, ko saučesnik, a ko pomagač. Advokati su tražili da se kazna za krivično delo odmeri prema njihovoj odgovornosti.
Advokat Branko Unjić na sudu je javno supruzi pokojnog Jakupa Hajdinija, Hatime Hajdini i ostaloj rodbini prisutnoj na sudu, izjavio saučešće za zločin i patnje koje preživljavaju. Po njegovom iskazu „vođa“, tog zločina je Igor Marić, saučesnik je Milan Veljović, a Aleksandar Jovanović je mogao da bude samo u ulozi pomagača.
ZAŠTO SU GA MUČILI?
U završnoj reči na sudu supruga pokojnog Hajdinija, Hatima veoma potresno opisala je svoj položaj, u kome ne može svojoj maloletnoj deci, sinu i ćerkici da kaže da su im oca ubili policajci.
- Naš bol nema kraja. Moja je kuća ostala bez krova. Kad bi mi ubice odgovorile na pitanje, kad su imali plan da uzmu kola i novac, zašto ga nisu pustili zbog dece, nego ubili, a kad su rešili da ga ubiju, zašto to nisu učinili pištoljem, nego su ga toliko mučili, možda bi mi bila neka uteha, ali nje nema - rekla je Hatime Hajdini.
Zastupnik javne tužbe Živić i advokat Dejan Ćasić, koji zastupa oštećenu suprugu pokojnog Jakupa Hajdinija, kazali su da je nedvosmisleno utvrđeno da su sva trojica uračunljivi i sa umišljajem otišli na naplatnu rampu autoputa Beograd-Niš u Bubanj potoku sa policijskim uniformama da izvrše razbojništvo nad nekim od vozača sa skupocenim stranim tablicama. Slučaj je hteo da to bude Jakup Hajdini, hrvatski državljanin albanskog porekla, a mogao je biti i neki Srbin ili bilo ko drugi ko dolazi iz inostranstva.
- Hajdini je ušao na teren strane zemlje. Od policajaca koji su ga zaustavili očekivao je da će imati sigurnost i zaštitu u daljoj vožnji ako bude vozio malo brže jer mu je majka bolesna. Ali, ubili su ga policajci. Zadnje njegove reči bile su: „Nemojte me ubiti zbog moje dece“ - izjavio je advokat Dejan Ćasić.
Zastupnik tužbe Srđan Živić je najtežu kaznu za sve trojicu zatražio ne samo što su počinili najgnusnije ubistvo, nego što su policajci naneli veliku štetu svojoj zemlji. Prema njegovoj završnoj reči, a bazirajući se na iskazima u sudskom postupku, utvrđeno je da su se sva trojica nekoliko dana posle zločina vratili na mesto zločina i da je u raki, gde su pokopali Hajdinija „dok je bio još pri svesti“ pronađen ašov kojim je iskopana i zatrpana raka i kojim su Hajdiniju najverovatnije zadati poslednji udarci, mada je on vezan lisicama gušen i na putu od Pojata do Goča.
Ključni dokazi ovog najsvirepijeg ubistva su listinzi razgovora mobilnih telefona ove trojice zločinaca. Pokazalo se da su SMS poruke jedni drugima slali čak 25 puta, od kojih nekoliko, iako su jedni drugima bili blizu i na dva metra, što je utvrđeno na baznim stanicama mobilne telefonije. Jedan od ključnih dokaza je i njihovo priznanje o razbojništvu i odlasku na Goč, kao i izjava svedoka Miroljuba Jankovića iz Tomaševca kod Pančeva, da su mu optuženi preko oglasa prodali Hajdinijev „sitroen“ za 2.500 evra i 30.000 dinara. Dokazano je, takođe, da je Hajdinijev pasoš zadržao Aleksandar Jovanović, dok su saobraćajna dozvola za „sitroen“ i mobilni telefon ostali čitavih 25 dana posle ubistva kod Igora Marića.
40 godina je malo za ove monstrume, koji ce jednog dana kada izadju uraditi isto krivicno delo.
I 100 godina bi bilo malo,za ovakve zlikovce!!!
@Steta sto je ukinuta smrtna kazna.Ja bi njih streljao za primer drugima, jer mislim da imamo jos takvih razbojnika koji se kriju pod uniformom.
Nema te kazne koja bi bila pravedna za te zlikovce.Ubiti neduznog coveka zbog nebitnih stvari.To je strasno.Zao mi je dece koja su ostala bez svog roditelja. Zlikovcima dozivotna robija,tip "Goli Otok".
Nesumnjivo je da je u ovom slučaju počinjeno jedno svirepo ubistvo i da je maksimalna kazna zatvora za okrivljene od 40 godina, savim opravdana, zaslužena. Treba je dakle i izreći. Posebna je priča što ni ta kazna u konkretnom slučaju nije dovoljno stroga. Važećim srpskim Krivičnim Zakonikom ona je propisana kao najstroža. Iako u drugim zemljama savremene i civilizovane Evrope važi drugačiji propis, koji omogućava da se i za samo jedno obično ubistvo, lišavanje života datog od jednog i jedinog Boga, izriče i doživotna robija! Uostalom, i to je pravna država i tako treba. Doživotna robija za samo jedno ubistvo.
KADA OVAKO STRAVICAN ZLOCIN IZVRSE ONI KOJI TREBA DA NAS CUVAJU, I DA SE S BORE PROTIV ZLOCINA, ONDA NEMA DOVOLJNE KAZNE ZA NJIH. MONSTRUOZNO. NE MOGU NI DA ZAMISLIM BOL FAMILIJE I DECE.
