Izvor: Kurir, 28.Jun.2010, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MINUT ĆUTANJA ZA KOSOVSKE JUNAKE
KRUŠEVAC - Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu obeležena je 621-godišnjica boja na Kosovu. Venac u ime Ministarstva rada i socijalne politike položio je državni sekretar Negovan Stanković, u ime grada Kruševca gradonačelnik Desimir Pavlović, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, zbratimljenih opština i nevladinih organizacija koje neguju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.
Organizatori komemorativne svečanosti je grad Kruševac u saradnji sa Odborom Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Mnogobrojni Kruševljani i delegacije odali su poštu kosovskim junacima minutom ćutanja, a državni sekretar Stanković rekao je da se godišnjica kosovskog boja od 1904. godine obeležava u tom gradu. On je dodao da se paralelno taj datum obeležava i na Gazimestanu.
SPC i pravoslavni vernici u Srbiji na Vidovdan slave ime kneza Lazara Hrebeljanovića (1329-1389) i ostalih svetih velikomučenika, izginulih na Kosovu polju, a u svim pravoslavnim hramovima na liturgijama se pominje stradanje koje je duboko utisnuto u srpsku istoriju, kulturu, etiku i tradiciju.
Sećanje na kosovsku pogibiju obeleženo je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se staro slovensko božanstvo Svetovid i starozavetni prorok Amos - slava kneza Lazara.
Velmoža sa dvora cara Stefana Dušana (1308-1335), knez Lazar nastavio je borbu jednog od najuspešnjihih srpskih srednjovekovnih vladara za jedinstvo srpskog naroda.
Prema predanju, uoči boja na Kosovu, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: "Kojem ćeš se privoleti carstvu, dal' zemaljskom ili nebeskome?" Sveti knez Lazar je zadužio pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire. Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena svetom Vaznesenju Gospodnjem gde danas počivaju njegove svete mošti, tu vraćene 1989. na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Srpski narod je prilikom velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem (1633-1706) poneo sa sobom u Sent Andreju mošti svog kneza, koje su potom počivale u Budimu, a onda i u Sabornoj crkvi Beogradu. Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti. Vidovdan je i dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na ovaj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.
