Izvor: Politika, 12.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda posle „sivog doma”
Štićenici Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu se školuju i izučavaju zanate kako bi se pripremili za period posle izdržavanja kazne, ali novi početak često nije ni lak, ni idiličan
Kruševac– Tridesetak mladića i devojaka, štićenika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, primilo je pohvalnice i priznanja za primerno vladanje i odličan školski uspeh, na svečanosti povodom obeležavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 61 godine postojanja ove ustanove. U publici je, pored brojnih gostiju, bilo i mnoštvo sadašnjih štićenika „sivog doma”, koji su aplaudirali dobitnicima priznanja, priželjkujući da i sami na takav ili sličan način zasluže nagradno odsustvo.
Kroz Vaspitno-popravni dom u Kruševcu za šest decenija postojanja prošlo je više od 10.000 štićenika. Danas ih je 160, a većina ih je tu zbog počinjenih razbojništava, krađa, nanošenja teških telesnih povreda, a ima i onih koji su u vaspitno-popravni dom upućeni i zbog najtežih krivičnih dela.
Obraćajući se štićenicima, posebno onima koji su zaslužili priznanja za, kako je rečeno, „primerno vladanje, stručno osposobljavanje i entuzijazam”, upravnik doma Saša Stojanović je obećao još bolji tretman i više mogućnosti za stručno osposobljavanje. Upravnik je posebno pohvalio industrijski pogon „Mladost”, u kome se štićenici osposobljavaju za metalostrugare, metaloglodače, bravare... Ali, povratak u normalan život često nije ni lak, ni idiličan.
– Problem je što nemamo sistematsko praćenje onih koji su ovde proveli neko vreme. Kontaktiramo jedino sa centrima za socijalni rad, ili sa predstavnicima sudova koji ovde dolaze i obilaze one kojima su izrekli vaspitno-popravne mere. Prema podacima koji su nam dostupni, situacija nije baš optimistična. Veliki je broj onih koji recidiviraju, odnosno po izlasku ponovo počine isto ili neko drugo krivično delo – istako je upravnik Stojanović.
Među onima koji „recidiviraju”, nažalost, ima čak i onih koji su stekli majstorske dipolome ili završili srednju školu. Vaspitači sa kojima smo razgovarali kažu da mnogi štićenici posle izlaska iz VP doma zapravo i nemaju gde da se vrate. Jedan od štićenika koga smo upitali da li bi voleo da dobije odsustvo, poput njegovih nagrađenih drugova, kaže:
– Alištasatim? Idadobijemnagradnoodsustvo, nemamkudadaodem. Neznamštaćunikadaodradimkaznu. Znaš, ovdemijeipaksveosigurano – smatra R. A.
R. Stanković
[objavljeno: 13/06/2008]
