Izvor: RTS, 24.Jul.2013, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafeciklaža u Kruševcu
Javni, privatni i civilni sektor i Grad Kruševac zajednički rade na popularizaciji organizovanog sortiranja staklene ambalaže u ugostiteljskim objektima i njene reciklaže. U taj projekat uloženo je 500 hiljada dinara, a uključeno je tridesetak kafea i restorana.
"Kafeciklaža" je naziv kruševačkog projekta čiji je cilj popularizacija organizovanog sortiranja nepovratne staklene ambalaže u ugostiteljskim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << objektima i njene reciklaže.
Princip je jednostavan: staklenu ambalažu ugostitelji sortiraju i pakuju u zelene kese, koje potom radnici Javnog komunalnog preduzeća odnose u Reciklažni centar. Na taj način staklo se jednostavnije odvaja i pakuje u kontejner spreman za transport u Fabriku za reciklažu stakla u Aleksincu, jednu od dve u Srbiji.
Prema rečima Nemanje Lazarevića, koordinator Reciklažnog centra JKP Kruševac, mesečno se prikupi oko 3 do 4 tone stakla. Taj sistem nameravaju da unaprede i ubuduće prikupe sav ambalažni otpad sa teritorije Kruševca.
Javno komunalno preduzeće je sa Gradskom upravom i Udruženjem građana Trihaus, koje je doniralo reciklažne kante i kese, potpisnik ugovora o realizaciji projekta čiji je cilj, između ostalog, i podizanje ekološke svesti i odgovornosti građana i ugostitelja.
U Srbiji se staklena ambalaža ne reciklira, ali se uvozi lomljeno staklo
Staklena nepovratna ambalaža predstavlja ogroman problem, zato što u 99 posto slučajeva završava na deponiji, navodi Ivana Stevanović, menadžer projekta:
"Tamo pravi ogroman problem, izaziva požare, radnici se prilikom njenog sortiranja povređuju. Ona nema visoku cenu kao sekundarna sirovina da bi bilo ko bio zainteresovan da je reciklira."
Za kilogram sakupljene staklene ambalaže dobija se dinar i sedamdeset para, najviše dva, što je daleko od isplativog. Takođe, u Srbiji ne postoje relevantni podaci o tome koliko se staklenih flaša proizvede, vrati ili reciklira, dok se velike količine lomljenog stakla i dalje uvoze kao sirovina.
"U Hrvatskoj, gde je depozitni sistem, oni tačno znaju broj flaša koji je izašao iz fabrike i broj flaša koji se u nju vratio", naglašava Milica Mladenović, nacionalni operater upravljanja ambalažnim otpadom. "Oni te flaše operu i bezbroj puta ih koriste, jer staklo ne gubi upotrebnu vrednost."
U okviru projekta "Kafeciklaža", kruševačkom Komunalnom preduzeću doniraće se i namensko vozilo za transport staklenog otpada, što će ubrzati rad na sortiranju u Reciklažnom centru.
rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707
