Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Nov.2018, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Borko Stefanović: Duga je istorija naprednjačkih štangli
Oporavljam se, trudim se da se što više odmaram, mada je teško i ležati s ranom na glavi, kaže predsednik Levice Srbije i jedan od lidera Saveza za Srbiju Borko Stefanović, nekoliko dana posle teškog napada koji su on i njegovi saradnici preživeli u Kruševcu:
“Zahvalan sam ljudima iz Opšte bolnice Kruševac na profesionalnom prijemu mene i mojih kolega Bobana Jovanovića, Marka Dimića i ostalih. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Zahvalan sam i policiji u Kruševcu koja je bila na licu mesta u vidu časnog inspektora u civilu koji je pokušao da nas zaštiti, ali u trenutku kad je intervenisao napadači su počeli da beže, izgazili su nas, ja sam dobio udarac u potiljak metalnim predmetom.”
*Od tog petka do danas, šta je za vas glavni problem? To što ljudi na ulici imaju potrebu da nekog ko drugačije misli udaraju šipkama. Jesu li to prava pitanja na koja ovo društvo mora da odgovori?
Svakako. To je jeste bio pokušaj ubistva; neukusno je kvalifikovati telesne povrede i pitati da li postoji više verzija događaja. Postoji samo verzija koju sam rekao. To je bilo organizovano, oni su nas čekali i napali sa očiglednom namerom da ubiju. Jer, ako nekoga udarite metalnim predmetom u potiljačni deo glave – ne želite da ga zaplašite. Oni su znali da je taj napad zbog mog političkog rada, ne zbog nečeg drugog, ja s tim ljudima nisam imao nikakav konflikt, prošao sam pored njih i odmah dobio udarac u glavu i izgubio svest. Režim je u društvu stvorio atmosferu da postoje “oni” i “njihovi neprijatelji”, ne protivnici, duboko su podelili srpsko društvo, crtaju mete ljudima koji drugačije misle, bili u partijama ili ne. Ako neko kritikuje njihov nerad, lopovluk, nasilje i samovlašće jednog čoveka, automatski postajete meta. Poslali su poruku građanima Srbije; vidite, ako njemu ovo može da se desi, zamislite šta vama može da se desi, bolje ćutite, ostanite kod kuća, ne bunite se i prihvatite ovo užasno stanje u kojem je Srbija danas. Nije mene napala ta atmosfera, to su učinili ljudi koji su se dobro pripremili i dobili nalog. Odmah da kažem, nisu nalog dobili od Bratislava Gašića ili Aleksandra Vučića, to ni njima ne odgovara, Gašić je šef BIA-e, iz Kruševca je, to je njegovo dvorište. Njima nije drago, ne zato što me vole nego zato što znaju da je ovo više nego bilo šta drugo pokazalo u kakvoj zemlji živimo i kako moramo biti zajedno, da ojačamo redove i na miran način ovo zlo skinemo s vlasti. Ovo su verovatno lokalne dahije koje su htele sultanu da pokažu da su vredne ili da pokažu da su dovoljno autonomne da u svojoj nahiji sprovode nasilje i fašizam.
*Kako se dođe da toga da neko misli da čini nešto dobro za nekoga i da baš to treba da uradi da bi pokazao svoju pravovernost, posvećenost, neupitnost u načinu mišljenja?
Kada ste skoro sedam godina označeni kao lopovi, kriminalci, ološ, izdajnici, ljudi koji su stavljali granične prelaze na Jarinje i Brnjak, što je laž, a predsednik je to rekao možda dan pre napada na mene, onda neki lokalni biznismen, polukriminalac ili kriminalac sa svojim kriminalcima pomisli “ovaj nam dolazi u Kruševac”, zabranjen grad za drugačije mišljenje i opoziciju. I velika je moja zahvalnost ljudima na porukama podrške i onima koji su došli na tribinu, sala je bila prepuna. Ti ljudi su u realnom životu pokazali kako se pobeđuje strah, dali su nam domaći zadatak. Oni su u tom okolnostima spremni da drugačije kažu, deluju i budu protiv tog zla i onog sistema.
*Strah je najpogubniji za čoveka, blokira ga. Ne moramo svi isto misliti, ali imamo pravo da govorimo.
Naravno, tako je. Ali, kako smo došli do ovoga? Sedam godina neko od nas pravi depersonalizovane kreature, štetočine, bubašvabe, štakore i moram da kažem da mnogi predstavnici opozicije trpe slične napade, ne ovako dramatične, ali na svim lokalnim izborima je mnogo incidenata, pritisaka, ucena, duga je istorija naprednjačke štangle u Srbiji. Teofilu Pančiću, s kojim se nisam uvek slagao, zahvalan sam na tekstu koji je napisao za Vreme i rekao je tačno: kad je Aleksandar Vučić na vlasti, nekako uvek imate okrvavljene glave, prebijene ljude, ubistva. Ne kaže niko da je on, ali jadan on, uvek se nađe na vlasti kad se ovakve stvari dešavaju! Kad nije bio na vlasti ovakve stvari se nisu dešavale. I onda taj gnusni pokušaj relativizacije napada, fašističkog čina – jer fašizam jeste prebijanje neistomišljenika – pominjanjem ubistva Ranka Panića, koje je za svaku osudu, uvredama upućenim Ani Brnabić, koje su takođe za svaku osudu... Kakve mi veze imamo što se proces za Panićevo ubistvo tako dugo vodi? Sedam godina ste na vlasti, vi ste toj majci obećali da ćete to odmah rešiti. Pa, rešite, šta vas sprečava da pohapsite lopove, kriminalce o kojima toliko pričate? Ko je u zatvoru, svi su u SNS-u, koji je postao političko krilo da se štite oni koji na nelegalan način dolaze do novca. I to svi znaju, o tome sam mnogo javno govorio. Pošto znaju da ja i moji drugovi u Savezu za Srbiju svi svakog dana po Srbiji to govorimo otvoreno i pričamo šta moramo da promenimo, zaključili su da treba da nas ućutkaju.
*Vi ste levica, Savez ima i krajnje desnice. Da li je moguće napraviti skup i da li će to građani Srbije moći da prepoznaju?
U Savez su dobrodošli svi koji podržavaju naših 30 tačaka i spremni su da prihvate da nikada na bilo kojem nivou neće imati saradnju sa SNS-om. To su stranke i pokreti koji se za svoje ideje bore isključivo demokratskim sredstvima, nije tajna da se ne slažemo oko svega, ali oko zajedničkog programa se slažemo i nikada nismo bili ovako složni.
Napad u Kruševcu je pokazao da smo svi u opoziciji za naprednjačku šipku isti, a ako smo svi za naprednjačku šipku, onda treba da smo svi isti u zahtevu za promenu ovog nakaradnog sistema. I ta MZ “Rasadnik”, gde se sve desilo, malo poetski da se izrazim, neka bude rasadnik novog ujedinjenja opozicije. To je pokazala i ona konferencija za novinare protiv okrvavljenih košulja jer očigledna je namera da od Srbije režim napravi zemlju u kojoj je okrvavljena košulja zastava.
*Vi kažete politički oponent, ne neprijatelj.
Za nas naprednjaci nikada nisu bili neprijatelji već oponenti, a oni truju ljude sedmu godinu i kroz kontrolisane medije i izjave zvaničnika, predsednik je relativizovao zločin. Osudite napadače i nalogodavce. Ne kažemo mi da su batinaši članovi SNS-a, za ćelavce koji džipovima idu kroz Srbiju mi ne kažemo da su svi članovi SNS-a, ali su u službi jedne politike. Nekada samostalno, neko po nalogu. Mi ćemo nastaviti borbu da Srbija bude zemlja pravde za sve što je ukradeno, napadnuto, ubijeno. Ne možemo živeti u zemlji iz koje svi beže, a opozicioni prvaci ostaju na ulici bez svesti. Možete misliti šta rade predstavnicima opozicije na terenu, šamaraju ih, prete otkazima... Realnost je da se ljudi plaše.
Ovo nije bila tema, ni za Pink ni za Prvu, ni 02 i RTS, koji je pustio na kraju dnevnika u prilogu od četiri sekunde. I predsednik nas izaziva na duel, a zna da nemamo priliku da mu odgovorimo, zna da će Srbija tako videti njegov poraz i kuražno sam u studiju kaže “Dajte te junake!”
*Može li doći do minimuma konsenzusa da napadi prestanu?
Odgovornost je uvek na vlasti, kao što je odgovornost u Skupštini na vlasti, kako će se ponašati prema opoziciji, hoće li ulagati amandmane na sopstvene zakone... Mi nismo protiv konsenzusa, ali kažite vi meni kako neko može ujutru da nas nazove kriminalcima, bitangama, ološima, a posle podne kaže “hajde da pričamo o Kosovu”? A nisu nas ni zvali na razgovor o Kosovu. Meni posle ovog dramatičnog događaja daje nadu to što vidim da raste solidarnost među nama.
Pogledajte intervju --
.jpg)
