Izvor: Politika, 11.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Baksuzi i namćori igraju kolo „leđa u leđa”

Cilj nam je da sačuvamo duh naše stare čaršije u vreme beogradizacije Srbije, kaže predsednik društva „Dobra narav” Zvonko Rajković

Kruševac – Oko 700 članova Udruženja „Dobra narav”, koje okuplja kruševačke baksuze, ugursuze i namćore, ispunilo je do poslednjeg mesta dve sale hotela „Rubin”, u „deveti tornik po Božiću”, i obeležilo 80 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rada svog društva. Proslava je tradicionalno počela izvođenjem himne, u kojoj se peva o ljubavi namćora i baksuza prema deci, čime se pravda naopaka narav ljudi, članova ovog društva.

Predsednik društva „Dobra narav” Zvonko Rajković zažalio je što Kruševac nema salu koja može da primi 6.000 ljudi, koliko članova ima njihovo društvo, primetivši da to i nije najveći skup „najgorih ljudi”.

– Cilj nam je da sačuvamo duh naše stare čaršije u vreme beogradizacije Srbije, kada naša deca u sve većem broju napuštaju našu staru, Lazarevu, i odlaze u Beograd, kao novu prestonicu, put mnogih naših glumaca, koji zasmejavaju glavni grad. Zato mi, ugursuzi, namćori i baksuzi, i dalje sakupljamo priloge, najčešće od kazni za one koji govore kada se ćuti, i kupujemo deci odeću za verski praznik Vrbicu – podsetio je predsednik Rajković.

S prošlogodišnje svečanosti baksuzi su sakupili novac za 80 pari odela i obradovali siromašnu decu deset škola. Ove godine se očekuje nešto više novca, i odela. Među ovom velikom skupinom kažu da je najviše baksuza, koji se, kako je objasnio mr Miroslav Živojinović, rađaju kao takvi, pa ugursuza, koji to postaju sopstvenom voljom, i, najzad, namćora, koje stvara život, upravo onakav kakav danas imamo. Zato ugursuzi najčešće ponavljaju stihove: „Narav, to je raznovrsna osobinaljudska, najbolja je od svih naša volja ugursuska”.

Pripadnici ove naopake sorte, među kojima su tradicionalno trgovci, lekari, inženjeri, bankari i profesori, pa i poneki političari, koje teško primaju u članstvo, ali ih danas ima u izobilju, kažu, pa ne mogu da izbegnu prijem.

I svi, kao i svake godine, igraju tradicionalno, baksusko kolo: leđa u leđa. Da se zna da niko ni sa kim ne može „na poslom”! Zato se i dalje okupljaju na dan „devetog tornika po Božiću”, za koji u „narodnom kalendaru” piše da je „najzlosrećniji među utornicima”. Kad su, kažu, tako mogli nekadašnji osnivači, među kojima je najviše bilo advokata, profesora, bombondžija, voskara, delovođa, električara, apotekara, opančara, pintera, užara, sarača i fijakerista, mogu i oni danas. Doduše, nešto su proširili i malo promenili zanimanja, ali se i dalje drže pravila da među njima ne može biti popova, žandara, oficira i podoficira, sve dok ih na to ne primora budući zakon o sprečavanju diskriminacije...

Sa zabave, koju su na svoj način organizovali, novac će poveriti ženama, pa makar ih kritikovala udruženja za rodnu ravnopravnost, i zadužiti da uoči Vrbice kupe odela i obuku dobre a siromašne đake.

R. Stanković

[objavljeno: 12/02/2009]

Nastavak na Politika...