Izvor: Blic, 14.Nov.2012, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubica mog sina šeta na slobodi
KRAGUJEVAC - Moj sin jedinac je u grobu, a njegov ubica je pušten na slobodu. Zbog toga nemam više poverenja u pravnu državu. Šta ako on pobegne, ako nestane? Da li će ga pravda ikada stići? - pita se Dragan Lekić, invalid u penziji, čovek koji je 28. jula izgubio sve što mu je u životu preostalo. Ogorčen: Dragan Lekić pored slike svog sina Saše
Tog jutra njegovog sina u dvorištu Osnovne škole „Živadinka Divac“ u naselju Stanovo pretukao je Mirko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << B. (26) nakon bezazlene svađe oko psa. Mirko B. je nakon 12 sati bekstva uhapšen, određen mu je pritvor, a tereti se za nanošenje teških povreda sa smrtnim ishodom.
Sud oduzeo
pasoš i ličnu kartu
Istražni sudija Višeg suda Suzana Grujović je izjavila da je predmet o smrti Saše Lekića dobila pre dve nedelje. - Sa Osnovnog suda istraga je prebačena kod nas. Zašto tek sada, ne znam. Pokušala sam da saslušam Mirka B., ali je on bio potresen i nije mogao ništa da kaže, pa je merodavna njegova prethodna izjava. Naložila sam policiji da mu se oduzmu lična karta i pasoš. Pušten je na slobodu jer je više od tri meseca bio u pritvoru - kaže Grujovićeva.
- Tog jutra je Saša otišao sa komšijom i još dva momka do igrališta. Bilo je toplo, leto... Pre toga smo oprali neke tepihe, stavili ih da se suše. Živeli smo sami, njegova majka, moja supruga, umrla je pre deset godina, dok je on bio u vojsci... A onda, kada je već svanulo, zvao me je komšija. Rekao mi je da je Saša imao problem, neku tuču, a nikada nije pravio probleme. Zato sam se uplašio. Obukao sam se, otišao u bolnicu. U Urgentnom centru me je doktorka dovela do kreveta. Pitala me je da li je to moj sin. U postelji čovek, sav crn... Lice se ne raspoznaje... Nisam ga prepoznao. Onda sam rekao da moj sin ima ožiljak na levom kolenu, od ranije operacije. Tako sam ga prepoznao - priča Lekić.
Saša Lekić je odmah operisan. Imao je teške povrede, pre svega glave. Nije dolazio svesti.
- On je bio precizni mehaničar. Nekoliko dana pre toga je konkurisao za posao u “Fijatu“. Potpisao je ugovor, 1. avgusta je trebalo da se javi na posao, 2 avgusta su me zvali iz Kliničkog centra. Umro je u 6.10. Umesto da sa njim čekam sreću, i da častim za posao svog sina, kupovao sam sanduk i spremao sahranu. Teško mi je to što me niko nije posetio. Niko ništa nje pitao. Ni otac tog momka koji mi je uništio sve najdraže nije pozvao, nije došao. Ni na sahranu, ni u kuću, ni izvini nije rekao. Oni žive 700 metara od mene. Tog momka, Mirka, ne znam, nikada ga nisam video. I ne želim mu zlo, nego samo da ga stigne pravda - priča Dragan Lekić.
Pogledaj vesti o: Kragujevac, Penzija
