Izvor: Politika, 27.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare makaze i britve na „birou rada”
Prvoj berbersko-frizerskoj zadruzi u Kragujevcu, osnovanoj 1948. godine, preti gašenje zbog nagomilanih poreskih dugova, a posle i oduzimanje lokala za koje se ni posle 60 godina ne zna tačno kome pripadaju
Kragujevac –Prvoj berbersko-frizerskoj zadruzi, u kojoj su stasavale generacije majstora ovog starog zanata i kroz koju je tokom njenog postojanja dužeg od šezdeset godina prošlo na hiljade mušterija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preti gašenje. Zbog neizmirenih obaveza prema penzionom i zdravstvenom fondu koji su narasli na oko pet miliona dinara, zadruzi je 2010. blokiran račun, a februara ove godine pokrenut je i predstečajni postupak. Imajući u vidu da zbog neraščišćenih imovinsko-pravnih odnosa nije u prilici da izmiri svoja dugovanja, najstarijoj zadruzi ovog tipa u Srbiji, koja je osnovana davne 1948. godine, preti i oduzimanje lokala.
Od sedam salona koje već godinama koristi, zadruzi u potpunosti pripada samo jedan. Prodajom ovog lokala ona bi mogla da obezbedi više od polovine novca potrebnog za izmirenje duga, ali tu transakciju, zasad, nije moguće obaviti.
– Mislili smo da prodamo lokal na Maloj Vagi, koji je u potpunosti naš jer su ga kupili članovi zadruge svojim novcem. Sa tridesetak hiljada evra, koliko vredi, izmirili bismo dobar deo dugovanja. Nadležni su, međutim, odugovlačili sa uknjižbom, pa su papiri stigli prekasno, budući da nam je pre toga blokiran račun. Ne mogu da tvrdim, ali sve mi se čini da je neko namerno otezao sa uknjižbom – kaže za „Politiku“ direktorka zadruge Mica Arsenijević.
Potkrepljujući svoje sumnje da iza blokade računa i pokretanja predstečajnog postupka stoje nečije „nečasne namere“, direktorka Arsenijević navodi da se svi lokali, kao i kancelarija u kojoj je smeštena uprava zadruge, nalaze na najatraktivnijim lokacijama u gradu, kao i da se njihova vrednost meri stotinama hiljada evra.
– Osim pomenutog lokala, svi ostali su nam dati na trajno korišćenje, izuzimajući kancelariju u kojoj je sedište zadruge. Jeste odluka doneta davno, još pre četrdeset godina, ali drugih odluka nema. I te lokale smo pokušali da uknjižimo na zadrugu, ali bezuspešno. Sad, ako propadnemo i ugasimo se, svi će oni pripasti gradu, budući da je reč o sada već nepostojećoj društvenoj svojini koja nije bila predmet privatizacije – objašnjava naša sagovornica.
Problem sa salonima koje danas koristi zadruga skopčan je, delom, i sa restitucijom imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. No, ako nadležnima nije podnet zahtev za povraćaj imovine, vlasnik lokala zaista bi mogao da postane grad, imajući u vidu da su aktuelni organi lokalne samouprave pravni naslednici nekadašnje opštinske administracije u Kragujevcu.
– Ne znam da li odluka o ustupanju lokala na trajno korišćenje može da se promeni, budući da su mi advokati rekli da je „trajno korišćenje“ isto što i vlasništvo nad imovinom. Tome u prilog ide i činjenica da smo tokom poslednjih godina rekonstruisali neke lokale, a za tako nešto, kaže zakon, dozvolu mogu da dobiju samo vlasnici objekata. Znam da sve ovo neće imati smisla ako se neko moćan nameračio na naše salone – kaže direktorka Arsenijević.
Pošto ni posle šezdeset godina ne može precizno da se utvrdi titular svojine nad lokalima koje koristi zadruga, Arsenijevićeva je odlučila da se za pomoć obrati gradonačelniku Kragujevcu Veroljubu Stevanoviću.
– Verko nam je i ranije izlazio u susret. Da nije bilo njega, ne bismo uknjižili ni lokal koji smo kupili. Jedino on može da nam pomogne – smatra naša sagovornica, napominjući da od sudbine zadruge zavisi i egzistencija 22 radnika koji bi, ako se zadruga ne sačuva, mogli da ostanu bez posla i završe na „birou rada“.
I mi smo od nadležnih u gradskoj upravi pokušali da dobijemo odgovore koji bi koliko-toliko rasvetlili ovu situaciju, ali nam na molbe i pozive upućene početkom sedmice niko nije odgovorio.
--------------------------------------------------------------------------
Šumenko ide u penziju
Jedan od najstarijih i najpoznatijih kragujevačkih berbera, Radovan Đokić Šumenko, koji je u zadruzi proveo 45 godina i za to vreme, kako kaže, ošišao „sedam stadiona ’Čika Dača’“, razočaran je činjenicom da bi „jedna tradicija mogla da nestane za noć“.
Malo je onih koji Šumenka znaju po imenu, ali su zato svi koji dolaze u zadrugu imali priliku da se uvere u njegove oratorske sposobnosti, oličene u duhovitom kazivanju o sebi i svojim brojnim mušterijama, među kojima je bio i novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Brane Kartalović
objavljeno: 28.05.2012.
.jpg)
