Izvor: Politika, 23.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija „izvozi” studiranje preko interneta
U toku je izrada standarda za daljinske studije u državama zapadnog Balkana – kaže dr Danijela Milošević sa FTN-a u Čačku
Čačak – Profesorski tim Univerziteta u Kragujevcu dobio je zadatak da pripremi i predloži standarde za studije na daljinu, koji bi važili za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije. Trogodišnji projekat finansira Evropska komisija (800.000 evra), a učesnici su još univerziteti iz Slovenije, Francuske i Italije, i Evropska agencija za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kvalitet u daljinskom učenju sa sedištem u Belgiji. Naziv projekta je „Unapređenje kvaliteta daljinskog učenja u ustanovama visokog obrazovanja na zapadnom Balkanu – DL@WEB”.
– Srbija jedina u našem regionu ima prvu verziju tih standarda, pa su našem stručnom tim dali da ih napravimo boljim, dok u Crnoj Gori i Makedoniji ova oblast akademskog rada uopšte nije uređena. Na balkanskom prostoru i inače nema mnogo prakse na koju bismo se mogli osloniti, pa koristimo iskustva evropskih univerziteta, odlazeći im u posete – kaže za „Politiku” dr Danijela Milošević, vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, koja je u ime Univerziteta u Kragujevcu, koordinator čitavog projekta.
Projektni tim prihvatio se posla da u saradnji sa našim Ministarstvom prosvete, Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje i Komisijom za akreditaciju studijskih programa odredi norme koje nekom univerzitetu daju pravo da organizuje studije na daljinu.
– Neophodno je da izvođači takve nastave zadovolje određene uslove, garantuju kvalitet studijskog programa, profesorskog i administrativnog osoblja. Čitava priča potekla je od toga što naša država ne želi da odobri studije na daljinu ukoliko bi sadržaj nastavnog procesa bio na veoma niskoj tački. Jer ovakav način studiranja nimalo ne zaostaje za klasičnim. Naprotiv, teži je za izvođenje jer zahteva mnogo veću stručnost i trud nastavnika – veli dr Danijela Milošević.
Upravo u Čačku taloži se iskustvo za ovakav način školovanja, jer je na ovdašnjem Fakultetu tehničkih nauka sada upisana već četvrta generacijana akademske studije tehnike i informatike – master koja studira elektronskim putem. Predavanja se odvijaju asinhrono, kad svaki student zadatke radi nekim svojim tempom usklađenim sa drugim obavezama, ili sinhrono što zahteva da u dogovoreno vreme svi budu pored računara, ma gde da im je adresa. Tada se koristi konferencijska veza ili drugi, inače brojni, softverski alati i sistemi.
Rečeni master na čačanskom fakultetu vodi vanredni profesor dr Radojka Krneta.
– Velika prednost ovakvog načina studija je što može da se obezbedi nastavni kadar iz više država – ističe ona. – Mi smo u prvoj godini imali u nastavi jednog profesora iz Graca. Drugi stanac bila je profesorka iz Tuzle, sa kojim su naši studenti komunicirali uživo, putem konferencijske veze. Danas, recimo, imamo u nastavi dve profesorke koje žive i rade u Nišu.
Radojka Krneta navodi da onlajn master studije upisuje sve veći broj akademaca „jer je školarina ista kao da su prisutni, ali ne moraju da dolaze, pa tako štede vreme i novac”.
– Kad je reč o unapređenju studija na daljinu, glavni kvalitet je što će tri susedne zemlje imati jedinstvene kriterijume za izvođenje studijskih programa. Biće, dakle, dovoljno da kandidat ima internet vezu, a može da sedi u Podgorici, Subotici ili Skoplju. Kad napravimo studijske programe na engleskom, moći će da se prijave i akademci iz sveta. Jedan afrički student, mislim da je iz Tanzanije, želeo je da upiše master u Čačku i nismo mogli da ga prihvatimo jer nemamo program na engleskom, ali zato sada kod nas studira naša zemljakinja Marija, koja živi na Kipru. U svakoj generaciji, inače, imamo po nekoliko primljenih kandidata iz BiH – dodaje ona.
U svetu, inače, daljinsko studiranje privlači mnoge. Čačanski profesori, koji rade na ovom projektu, prenose iskustvo iz Francuske, na primer, gde se veoma uspešno sprovodi program onlajn studija za pomorce. Svaki bolji brod ima internet vezu putem satelita ma kojim okeanom da plovi, pa mornari slobodne sate mogu da upotrebe za nastavak školovanja. Po ugledu na takve studije, jedan fakultet u Kotoru priprema studijski program namenjen pomorcima.
Gvozden Otašević
objavljeno: 23.11.2012.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
