Izvor: Šumadija Press, 05.Dec.2015, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školska nastava se seli u fabrike
Politehnička škola u Kragujevcu je među prvima u zemlji koja će pokušati do sada nezamislivo – da obrazuje kadrove koji će odmah po izlasku iz školskih klupa imati obezbeđen posao.
Učenici stiču praksu u fabričkim pogonima, umesto u školskim radionicama, a obrazovni profili usklađeni su sa potrebama privrede – ovo bi otprilike bilo kratko objašnjenje šta je dualno obrazovanje, koje će se primenjivati u nekoliko srpskih gradova, od kojih je jedan i Kragujevac.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << />
Dualno obrazovanje je novi koncept obrazovanja i to renoviranog, koji bi trebalo da nas približi modernom svetu. U našim uslovima dualno obrazovanje samo delimično može da se primeni. Razlog je nedovoljno razvijena privreda, ali i nedovoljno jasan i precizan podatak o potrebama kadrova.
Kragujevačka Politehnička škola uspostavila je kontakte sa Tehničkom školom iz nemačkog grada Milakera u pokrajini Baden-Virtemberg. Osnove daljih kontakata dve škole ozvaničene su potpisivanjem Memoranduma o saradnji, na inicijativu Nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ, koja se već duže vreme u Srbiji bavi reformom stručnog obrazovanja.
Siniša Kojić, direktor Politehničke škole kaže da je suština novog koncepta obrazovanja da učenici praktične veštine stiču u realnim uslovima, a ne u simuliranim, školskim radionicama. Osim Kragujevca, budući bravari, zavarivači i električari u Kraljevu, Subotici, Mladenovcu, Lazarevcu, Pećincima i Novom Sadu od prošle godine zanat “peku” i u fabrikama. Ovo je za sada samo pilot program dualne nastave nemačkog GIZ-a, a njegova puna primena najavljena je od naredne školske godine.
– To jeste koncept budućeg modernog obrazovanja koji liči na dualno, ali zbog situacije u našoj privredi nismo u prilici da kopiramo ni nemački, ni švajcarski model koji se suštinski dosta razlikuju. Mi smo se opredelili za uspostavljanje saradnje sa školom iz Milakera, jer od njih mnogo toga možemo da saznamo, pre svega kada je reč o metodologiji rada. Sve što smo videli tokom nedavnog boravka u toj školi je impresivno. Konekcija privrede i obrazovanja je očigledna – kaže Siniša Kojić.
Direktor škole iz Milakera, Vejt Kiberle, kaže da njegova škola ima oko 800 učenika različitih obrazovnih profila. Najveći broj zanimanja vezan je za metalsku industriju i proizvodnju alata, a među njima je i 40 đaka koji pohađaju praktičnu nastavu u firmama, ali imaju i nastavu, na primer, za frizere.
– Dualno obrazovanje je saradnja škole i firmi. Oko 70 posto praktičnog znanja dobija se u firmama, a 30 posto praktične nastave se obavlja u školi. Kad završe tu obuku u saradnji sa firmama, svi dostižu isti nivo obrazovanja i osposobljeni su da se odmah uključe u rad u kompanijama gde su obavljali praksu. Ako uzmemo oblast automehatronike, recimo, učenici se obučavaju u firmama koje rade za „Folksvagen”. Te firme su zainteresovane da se đaci obuče za poslove koji se rade u toj fabrici. Škola im omogućava sticanje konkretnih praktičnih znanja prema potrebama te kompanije i daje obrazovanje kako bi mogli da rade i u drugim fabrikama – objašnjava direktor Kiberle.
Prvi koraci u Srbiji na uvođenju obrazovnih profila prema konkretnim potrebama privrede počeli su pre dve godine, u oblasti mašinstva i elektrotehnike.
– To su obrazovni profili bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar. Oni su upisani u ukupno desetak škola u Srbiji, a nama je značajno da je odziv u našoj školi bio ogroman. Nisu došli tu zato što nisu mogli da upišu drugo zanimanje, već zato što im je to bila osnovna želja. Da je to baš tako potvrdilo se i tokom posete gostiju iz Nemačke preduzećima „Vaker Nojson“ i „Milanović inženjering“ gde naši učenici obavljaju praksu – kaže direktor Politehničke škole, Siniša Kojić.
Uspeh koncepta dualnog obrazovanja, međutim, zavisi od privrede. Naime, prema Kojićevim rečima, privredu sada niko ne primorava da učestvuje u procesu obrazovanja, ona postaje sama zainteresovana, jer u tim uslovima nema gubitke prilikom uvođenja novih radnika u sistem pošto odmah dobija već pripremljene kadrove. Zbog toga su u novi koncept, osim Ministarstva prosvete, uključeni i Privredna komora Srbije i Ministarstvo privrede.
Milan Vukobrat, direktor Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu kaže da novi sistem obrazovanja već ove godine daje rezultate i ističe da đaci u firmi imaju i mentora i da rade sa majstorima.
– Razlika u odnosu na prethodne godine je povećanje broja dana kada su đaci na praksi. U prvoj godini školovanja to je jedan dan koji provode u školi, u drugoj godini dva dana provode u firmi, dok u završnoj godini tri dana rade, a samo dva dana idu u školu – objašnjava Vukobrat kako to izgleda u praksi.
On dodaje da se kroz dualno obrazovanje učenici veoma rano suočavaju sa tim šta znači raditi. U mogućnosti su da sebe preispitaju da li su odabrali pravo zanimanje, a s druge strane i da izgrađuju svoje veštine, timski rad, komunikaciju, kao i da nadopunjuju teorijsko znanje.
– I poslodavci imaju korist, jer učenici već tokom školovanja stiču sva potrebna znanja i mogu odmah da rade, pa poslodavac nema dodatne troškove, nema potrebu za dodatnim obukama – objašnjava Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju Privredne Komore Srbije.
O dualnom obrazovanju razmišljalo se i na najvišim državnim instancama. Tako je premijer Aleksandar Vučić sa potpredsednikom Švajcarske Konfederacije Johanom Šnajderom Amanom konstatovao da je zbog dualnog obrazovanja u Švajcarskoj samo tri odsto mladih nezaposleno. U Srbiji bez posla je 47 odsto mladih ljudi.
– Uveli bismo mi dualno obrazovanje odmah, ali problem je što u Srbiji ne možete da odvedete decu u fabriku da nešto rade, kada je maloletnicima zabranjeno da budu zavarivači. Mi imamo takve zakone u kojima stalno štitimo neka prava, samo da ne bismo nešto radili. Ali, deca moraju već od 12. godine da misle šta će da rade, a od 16. već i da rade – rekao je Vučić i dodao da se bliže vremena kad će svi radnici morati da uče da bi se uklopili, ali i mladi da rade bar dva sata dnevno dok uče.
Dualno obrazovanje u zemljama u kojima postoji, spada u treći stepen obrazovanja. Obično je reč o višim stručnim školama, mada su slični aranžmani mogući i na visokim školama. Za dualno obrazovanje neophodna je jaka sprega između škola i privrede. I jaka privreda. Obrazovni profili kreiraju se u skladu sa potrebama konkretnih preduzeća koja direktno učestvuju u procesu obrazovanja. Iz toga sledi da su za dualno obrazovanje, pored škola, neophodna i preduzeća kojima su potrebni radnici.
Dualno obrazovanje moguće je planirati i sprovoditi isključivo u stabilnom političkom i privrednom okruženju, koje nije ranjivo na svaki potres. Pre toga je neophodno da se sprovede dobro osmišljena i kompletna reforma obrazovnog sistema, i to na svim nivoima. To u Srbiji do sada nikome nije pošlo za rukom.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
