Izvor: RTS, 21.Okt.2011, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Šumarice
Sedam decenija od strašnog zločina u kragujevačkim Šumaricama, streljanja đaka, profesora i građana, obeleženo manifestacijom "Veliki školski čas". Sećanje na žrtve srpskog naroda nas obavezuje na prevazilaženje istorijskih, ideoloških i političkih nesuglasica, izjavio predsednik Srbije Boris Tadić.
U kragujevačkom spomen parku Šumarice održan je "Veliki školski čas", posvećen sećanju na đake, profesore i građane Kragujevca koje su nemački vojnici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << streljali 21. oktobra 1941. godine.
Vlade Srbije donela je odluku da usvoji inicijativu da se 21. oktobar proglasi za Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Inicijativu je potpisalo 20.000 građana, predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, predsednik SANU Nikola Hajdin, predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić i mnogobrojne javne ličnosti.
Sećanje na žrtve koje je srpski narod pretrpeo u 20. veku obavezuje na prevazilaženje i istorijskih i sadašnjih političkih i ideoloških nesuglasica, poručio je predsednik Srbije Boris Tadić u govoru u Šumaricama.
"Velike žrtve ugrađene su u temelje srpske državnosti i istorijsko sećanje na žrtve je neodvojivi deo srpskog državnog i nacionalnog identiteta", rekao je predsednik Srbije.
Opredeljenjem za uspostavljanje građanskog tolerantnog društva koje uvažava razlike, tumačimo one ideale za koje su položeni brojni životi nevino stradalih u skladu sa vremenom u kome živimo i vrednostima koje će svrstati Srbiju u napredna društva Evrope, istakao je Tadić, dodajući da time nastavljamo put kojim su smelo krenuli naši preci u 20. veku.
"Zato na današnji dan moramo imati snage da osudimo i one koji su u ime našeg naroda činili zlo drugima", rekao je predsednik Srbije.
Ovogodišnjoj manifestaciji, pored predsednika Tadića, prisustvovali su predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, predsednik Vlade Mirko Cvetković i predstavnici diplomatskog kora.
Povod za streljanje nedužnih Kragujevčana bili su nemački gubici u borbi sa četničkim i partizanskim jedinicama, 16. oktobra na putu Kragujevac - Gornji Milanovac, u kojoj su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.
Prilikom streljanja dosledno je primenjena drakonska odredba iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, koja je propisivala streljanje 100 Srba za jednog ubijenog i 50 za jednog ranjenog nemačkog vojnika. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Maršiću, Ilićevu i Grošnici, a 20. i 21. oktobra u Kragujevcu.
Prema, do sada, prikupljenim podacima, ubijeno je 2.794 muškaraca, žena i dece, od toga 415 u selima i 2.379 u Kragujevcu. (Podaci sa internet prezentacije kragujevačkog Spomen parka)
Ponovo upaljen Večni plamen slobode
Ministar kulture Predrag Marković i ambasador Rusije Aleksandar Konuzin upalili su Večni plamen slobode na platou ispred Spomen-muzeja 21. oktobar.
Podsetivši da je na tom mestu Večni plamen slobode upaljen prvi put pre 33 godine, a posle dva meseca ugašen pod opravdanjem da je kriza, ministar je ocenio da je "antifašizam ugrožen upravo onda kada je kriza opravdanje".
Ministar je dodao da smo od danas u mogućnosti ne samo 21. oktobra, već svakog dana, da čuvamo sećanje na tragičan događaj u Šumaricama, kada je u Kragujevcu nemački okupator u jednom danu streljao više hiljada civila.
"Ako mi prestanemo da ih sanjamo, ako mi ugasimo taj plamen oni neće postojati, a na to nemamo pravo", poručio je ministar kulture Predrag Marković.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
