Izvor: Blic, 08.Nov.2011, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratnici ostavljeni od svih
Da li Nebojša Drljević sa ženom i troje dece nije imao gde drugde ili mu je ona posna zemlja u istočkoj opštini toliko prirasla za srce? Biće da je ono prvo preteglo, jer ne može se samo iz ljubavi izdržati sve ono što je on izdržao. Pogotovo ne ako je ljubav jednostrana, ako ni zemlja ni istočka opština ne uzvraćaju istom merom nego su, najblaže rečeno, ravnodušni.
U opštini Istok - za neupućene, to je blizu Peći, na Kosovu - nalazi se selo Žač, u kojem su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do rata 1999. živeli, jedni pored drugih, Albanci i Srbi. Posle rata, svi Srbi su izbegli, u Smederevo, Kraljevo, Kragujevac... gde je ko imao nekog ili mogao da sklepa neki krov nad glavom, a posle toga, kad je kao došao mir i Vlada Kosova rešila da dokaže svoju opredeljenost za ljudska prava, neki od tih Srba izbeglih iz Žača odazvali su se pozivu iz Prištine da se „vrate na svoja ognjišta”.
„Ognjišta” su zaista bila to, kamen i pepeo samo, jer su srpske kuće u Žaču sve do jedne bile porušene i popaljene, pa su se povratnici smestili pod šatore. Prištinska vlada i „međunarodna zajednica”, oličena u organizacijama za brigu o izbeglicama, počele su da crtaju planove za kuće.
Nužan nameštaj
Povratnici su dobili nužan nameštaj: sto, stolice, šporet na drva, onaj mali električni šporet veliki kao dve kutije za cipele, frižider, veš-mašinu, dva ormana i po ležaj za svakog člana... To je platila Tačijevo ministarstvo za povratak.
Srpsko Ministarstvo za KiM dalo im je ogrev, socijalne pakete i alat.
U leto prošle godine, dakle, Srbi su pod šatorima, zasejali su njive - od nečega treba da žive, a nijedan nigde ne radi! - kopaju se i neki temelji... a onda jedne noći neko iz mraka ispali rafal prema njihovom kampu; pa se kiša kamenica, nekoliko puta, sruči na šatore; pa jednog povratnika u mraku prebiju; pa drugog onesveste udarcem u glavu; pa sruše novopodignut zid; pa opet pucaju...
Kfor rasporedi svoju jedinicu oko šatora, da spreči dalje nasilje, ali kakav ti je to život: oko tebe vojska, a ti ne smeš van tog kruga? Logor, nema drugog imena za to.
Stvar je bila u sledećem: jedna porodica, albanska, smatrala je sve Srbe odgovornim za stradanje deset svojih članova u ratu, pa se svetila. Kamenjem, rafalima, premlaćivanjem... hteli su da oteraju povratnike, da Srba više nikad ne bude u Žaču. Albanci funkcioneri iz opštine ponavljali su da su rešeni da „sprovedu povratak”, ali da je situacija složena - nikome se otvoreno nije stajalo na stranu Srba i zakona, a protiv stradalih u ratu, dok su ostali Albanci iz Žača ćutali...
Srbima iz sela pripada 306 hektara obradivog zemljišta i 180 hektara šume, mahom posečene.
U Žaču sada ima petoro dece školskog uzrasta. Oni nastavu pohađaju u školi u Osojanima, po programu Ministarstva prosvete Srbije. I po udžbenicima tog ministarstva.
Nebojšinoj najstarijoj ćerki, u sedmom razredu, rečeno je da nema svrhe da dolazi na časove dok joj otac ne kupi knjige.
- Najbliže je u Mitrovici, ali odakle mi pare? - kaže Nebojša.
To „najbliže” je pedesetak kilometara. Na inicijativu redakcije „Blic žene”, Zavod za udžbenike iz Beograda tu skoro poslao je pet kompleta u Žač...
Tražili iz škole Nebojšinoj ćerki da donese vežbanku za pismeni. On kupi u Istoku vežbanku, onu sveščicu sa tankim koricama koju svi znamo, samo što na njoj piše „fletore”, ili kako se već na albanskom to kaže. U školi kažu: ne može!
- Precrtam to, i rukom napišem „vežbanka” i kažem ćerki da odnese u školu...
A jesenas, dana 15. septembra nešto pre ponoći, lopovi su pokušali da im ukradu alat i stoku. Kad su oterani, a Žačanima u pomoć pritekao Kfor, lopovi su se podelili i sa tri strane sve zasuli kamenjem. Na isti način im je bilo uzvraćeno.
Srbi i Albanci te su se noći psovali i gađali kamenjem do pred zoru.
- Onaj komandant Kfora, Austrijanac, nije smeo nos da promoli... - kaže Veljko Komatović, kome je kamen gotovo prebio nogu.
Nebojša kaže da su i sada na oprezu, i da sa sekirom u ruci izlazi noću iz kuće kad psi zalaju. Nije to ljubav, taj zaista nije imao gde drugde da ode...
Povezane vesti: Sedam srpskih porodica se vratilo u opštinu Klina Deset srpskih porodica u novim kućama u Prizrenu Teško povređeni Srbin van životne opasnosti General Biler zabrinut za Srbe u Žaču Povratnici u Srbobranu bez struje
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
