Izvor: B92, 31.Mar.2014, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nemci će vam pisati istoriju"
Kragujevac -- Ni sovjetski komunizam, ni zapadni kapitalizam... Pa šta je, onda, bila Brozova Jugoslavija, kakav je sistem postojao u toj zemlji?
Na ovo nimalo jednostavno pitanje, koje "muči" i domaće stručnjake, odgovor će pokušati da da Nemica Ulrike Šult (32), rodom iz Lajpciga (nekadašnji DDR), koja na Univerzitetu "Fridrih Šiler" u Jeni priprema doktorski rad na temu: Industrijska proizvodnja u uslovima samoupravnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << socijalizma u SFRJ od 1960. do 1980.
To je tek radni naslov, okvir za komplikovanu priču o unutrašnjoj organizaciji preduzeća i konfliktima između različitih socijalnih grupa koje su imale svoje posebne interese, ma koliko se nekome činilo da je u staroj Jugoslaviji postojala samo jedna, monolitna „radnička klasa”, piše Politika.
"Pitanje ličnih dohodaka kod vas je bilo na prvom mestu, kao u kapitalizmu. Dobri radnici, koji su uz to bili deficitarni na tržištu, organizovali su se u posebne grupe i pretili da će napustiti preduzeće ukoliko ne dobiju veće plate. Imali su svest da vrede više od drugih i znali su da štrajk može nauditi rukovodiocima. Njih bi političari, onda, pitali zašto su radnici obustavili proizvodnju, a to pitanje je nosilo i političke posledice. Možda radnici u SFRJ nisu imali moć kakvu im je u teoriji davao samoupravni socijalizam, ali su daleko više nego u DDR-u mogli da se bore za svoja prava. Nisu, dakle, svi pripadnici jugoslovenske radničke klase bili jednaki i nisu svi dobijali isto, nego prema radu. To raslojavanje, karakteristično i za kapitalizam, počelo je još šezdesetih godina prošlog veka", kaže sagovornica.
Odnosi u SFRJ, tvrdi naša sagovornica, bili su neuporedivo složeniji nego u Istočnoj Nemačkoj, gde je proizvodnju „trabanta” diktirala isključivo vladajuća ideologija i na njoj zasnovana „planska privreda”.
"Ne bavim se DDR-om, ali razlike su jasno uočljive. Vaši najbolji radnici, kao kovači u kovačnicama ili alatničari, mogli su da zarade više od svojih kolega. Tako nešto u Istočnoj Nemačkoj nije bilo moguće. Ma koliko radili, ma koliko bili dobri, primali su isto koliko i radnici na traci. I moralo je da se napravi tačno onoliko „trabija” koliko je bilo planirano, bez obzira da li se prodaju ili ne. Ideologija je i kod vas postojala, ali ona nije toliko uticala na samu proizvodnju. U vašim preduzećima su više vladali ekonomski principi", kaže Šultova, koja je tokom prethodne dve godine u više navrata boravila u Kragujevcu i Mariboru, gde je radio TAM (Tvornica automobila Maribor).
U rodno mesto srpske automobilske industrije, ova mlada istoričarka je prvi put došla marta 2012. Tada je, kaže, samo htela da proveri može li se uopšte baviti ovom temom, postoji li i u kakvom je stanju arhivska građa koja bi joj bila od pomoći u izradi doktorata.
"Saznala sam da je mnogo toga uništeno u bombardovanju 1999, a nešto je izgubljeno i po dolasku „Fijata”, kada su se „Zavodi Crvena zastava” podelili na više preduzeća. Nena Anđelković i Predrag Parezanović, koji su radili u zavodskoj informativnoj službi, odveli su me u fabriku kamiona. U podrumu tog preduzeća našla sam arhivski materijal koji mi je bio potreban. Posebno su mi značile fabričke novine, koje su postojale i u mariborskom TAM-u", kaže ona.
"Ipak, sve je to bilo dosta oštećeno, nepotpuno, a u Istorijskom arhivu u Kragujevcu su mi rekli da nemaju ništa. Arhivska građa mora da se čuva, a kod vas je sada kritičan momenat. Moj rad je sitnica, zato grad koji ima razloga da se ponosi svojom industrijskom tradicijom, arhivska služba i Ministarstvo kulture moraju da se pozabave tim problemom. U suprotnom, od „Zastave” će ostati samo legenda. Moglo bi se desiti da o tome pišu nemački istoričari, a to se vama, možda, neće svideti", opominje Šultova.
Probijajući se kroz „šumu” složene organizacije preduzeća, naišla je i na pojmove kao što su OUR i SOUR (Organizacija i Složena organizacija udruženog rada), ali je uočila i postojanje posebnih društvenih grupa koje su se razlikovale po svojim interesima.
"Mladi radnici, oni su se žalili što samo starije kolege dobijaju stanove, činovnici, rukovodioci, radnici koji su došli sa sela i oni iz grada, pa žene od kojih se, uz rad u fabrici i brigu o porodici, očekivalo da budu i društveno aktivne... Iako ih je više od ideologije interesovala sama proizvodnja, te grupe su, ipak, imale i svoje posebne interese", navodi ona.
Pre nekoliko dana, posle treće posete Kragujevcu, Ulrike Šult se vratila za Nemačku. S njom smo razgovarali bez prevodioca. Ova mlada Nemica izvanredno govori srpski. Počela je da ga uči 2003, kada je studentskoj razmeni stigla u Novi Sad, gde je godinu dana studirala i našu književnost.
Doktorat mora da završi do septembra 2015, kada joj ističe stipendija. Njena želja je da napravi univerzitetsku karijeru, ali i da preko nauke i jezika koji je naučila zauvek ostane „u vezi” sa brdovitim Balkanom.
