Izvor: Večernje novosti, 15.Sep.2015, 19:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kragujevac: Prave bunare bez dozvole

ZNAČAJAN projekat vodosnabdevanja žednih sela u okolini Kragujevca, bar što se zakonske procedure tiče, vraća se na početak. Arterski bunari, sa kojih se trenutno pijaćom vodom snabdevaju žitelji 27 sela, kako kažu u gradskoj upravi, urađeni su "na divlje", odnosno nemaju upotrebnu dozvolu. Po nalogu republičke inspekcije, gradska uprava je dužna da sprovede postupak legalizacije svih izvorišta i seoskih vodovoda koji su građeni od 2008. godine. - Namera je bila dobra, da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stanovništvo okolnih sela snabde pijaćom vodom, ali nije ispoštovana procedura koju propisuje Zakon o vodama. Nisu urađena istraživanja o kvalitetu vode, izdašnosti izvorišta, elaborat o rezervama vode, odnosno količini za eksploataciju, ko plaća vodnu rentu... Ništa od toga, kao i odbrana elaborata pred stručnjacima, odnosno republičkom komisijom, nije urađeno - pojašnjava Predrag Pantić, načelnik gradske uprave za investicije. Inače, ovaj projekat je proteklih godina sprovodilo odeljenje za poljoprivredu, a novom reorganizacijom "vruć krompir" legalizacije pripao je Upravi za investicije. - Mi smo po nalogu inspekcije dužni da to ispravimo i već smo pokrenuli postupak legalizacije svih vodovoda u okolnim selima - dodaje Pantić.GAZDUJU UDRUŽENjA SEOSKIM vodovodima gazduju udruženja građana formirana u selima gde su kopani arteski bunari. Za oko stotinu bunara i oko 60 seoskih vodovoda iz kase Grada uloženo je oko 150 miliona dinara. Udruženja građana uložila su više desetina hiljada evra, odnosno svako domaćinstvo je sekundarnu mrežu plaćalo oko 500 evra. Na jedan bunar priključeno je i do 60 kuća. Inače, od 2008. do sada je na ovom području iskopano oko stotinu bunara i urađeni su vodovodi u 27 sela. - Zadovoljni smo jer na drugi način nismo bili u stanju da obezbedimo vodu. Gradska uprava je finansirala kopanje bunara, a mi mrežu do svojih kuća. Sve je išlo preko Saveta mesnih zajednica, a za nas je najvažnije da imamo vodu. Sada se pitam da li treba da legalizujem česmu, ili je iza svega neka druga priča, neki novi namet - iznenađen je jedan žitelj sela Resnik. U gradskoj upravi navode da u ovim vodovodima nema kontrole potrošnje, ne znaju se rezerve, ko se i kako priključuje na mrežu, pa se nedavno desilo da su pojedini bunari presušili, a domaćinstva ostala bez vode. - Bez obzira i na te poteškoće građana koje razumemo, zakon je jasan. Kompletan postupak biće vraćen na početak, odnosno ispoštovana procedura koju zakon propisuje. Dok se to ne završi, neće biti kopanja novih bunara, iako za takve seoske vodovode ima veći broj zahteva meštana i saveta mesnih zajednica - kažu u gradskoj upravi. LEGALIZACIJU PLAĆA GRAD - GRADSKA uprava snosiće troškove legalizacije arteskih bunara, odnosno seoskih vodovoda - kaže Predrag Pantić. Ti vodovodi će posle toga preći u nadležnost JKP "Vodovod i kanalizacija" i voda će se plaćati po uslovima i cenovniku koji važi za korisnike u gradu. "Vodovod" će preuzeti i kontrolu kvaliteta te vode.
Pogledaj vesti o: Kragujevac,   Legalizacija

Nastavak na Večernje novosti...