Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan đak – 220 odžaka
U hodniku majdanske škole izbrojali smo devet lopti i pomislili: bolje bi bilo da je devet đaka a jedna lopta
Majdan pod Rudnikom – U Gornjoj Vrbavi i Gornjoj Crnući, na putu Gornji Milanovac – Kragujevac, i u Majdanu pod južnim padinama planine Rudnik, decenijama su radile četvororazredne škole. Danas su postale jednorazredne. A u tom jednom jedinom razredu u svakoj od ove tri škole uči samo po jedan đak.
Bili smo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre neki dan, u majdanskoj školi. Dočekali su nas: učiteljica Verka Vuković, „tetkica“ Zora koja brine o higijeni, prvačić Sara Popović i predškolac Violeta Jovičić.
– Ovde sam učiteljica osam godina i uvek sam imala po sedam-osam učenika. Prošle školske godine sam ispratila troje četvrtaka, a ove učim samo Saru i podučavam Violetu koja će na jesen u prvi razred. Od idućeg septembra imaću dva đaka i tri predškolca. U stvari, imaće ih moja naslednica, pošto ću verovatno otići u penziju – kaže učiteljica Verka.
Opštinski načelnik zadužen za seoske mesne zajednice Trifun Paunović nam saopštava podatak da u Majdanu ima oko 220 kuća na kojima se (još) dime odžaci. Baš neveselo: 220 odžaka – jedan đak! Eto, i to je jedan od „darova“ civilizacije.
– Kad sam pošao u prvi razred, 1958. godine, ovde je vrilo kao u košnici. U četiri razreda 150 učenika, u svakoj od dve učionice po 70-80 đaka i po jedan učitelj. Nije ni to bilo dobro, ali tako je moralo, jer škola ima samo dve učionice, a nedostajalo je i školovanih učitelja. Danas je viška i učionica i učitelja, a manjak đaka – seća se šezdesetdvogodišnji Slobodan Borisavljević.
Sara Popović putuje od kuće do škole jedan i po kilometar uvek u društvu – sa svojom učiteljicom.
– Učiteljica i ja živimo blizu, kuće su nam kraj Ibarske magistrale. Ujutru se sačekamo na polasku i zajedno dođemo u školu. Zajedno se, posle časova, vraćamo kući, dok predškolku Violetu kolima dovozi i odvozi njen tata – odgovara Sara na naše pitanje.
Učiteljica hvali svoju jedinu učenicu: odlično uči, pažljiva je na času, najviše se raduje času matematike. Uzor je Violeti koja već zna da čita i piše i obećava da će, takođe, biti odličan đak. U njihovoj učionici je u dva reda po tri klupe, taman za 12 đaka, ali samo je jedna skamija popunjena. Zidovi su stalna izložba crteža ranijih generacija. Nad njima uramljen opštinski amblem – stilizovana slika Takovskog grma. U uglu pucketa tučana peć na drva.
U ovako patuljastim školama, novinare najviše zanima kako izgleda čas fizičkog.
– Lepo – kaže učiteljica Verka. – Tada nas je najviše. Na dvorište izađu obe devojčice i ja sa njima, i „tetkica“ Zora odloži metlu i pridruži nam se. Ako je hladno ili sneg kao sad, onda pomerimo klupe do zidova i igramo se u učionici.
Sara nabraja čega se sve igraju: fudbala, između dve vatre, žmurke, pa vrućih krompirića... Nikad nismo čuli za igru „vrući krompirići“, pa nam prvačić potanko objašnjava kako se to radi. Shvatili smo samo toliko da je to igra loptom, ali ništa više od toga.
U školskom hodniku smo izbrojali devet lopti različite veličine i pomislili: bolje bi bilo da je devet đaka a jedna lopta.
Boško Lomović
objavljeno: 06.12.2013.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
