Izvor: Večernje novosti, 11.Dec.2014, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jatagan mala - varoš u varoši

TRIDESETIH godina prošlog veka Ministarstvo socijalne politike ondašnje Kraljevine Jugoslavije počinje ozbiljno da prikuplja podatke o neuslovnom naselju koje se zvalo Jatagan mala. Uskoro u štampi počinju da se pojavljuju napisi o ovom istraživanju, pa je možda najuputnije citirati ondašnje stručnjake i novinare. Beležnici su zapisali priču kako su "jednog jutra stanovnici Kragujevačkog Đerma i Karađorđevog parka pogledali kroz svoje prozore i zgranuli su se, kao da stoje pred nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čudom. Uostalom, stvar nije bila nimalo jednostavna." Nicanje naselja "NA opštinskom placu, koji se pružao od Opšte državne bolnice i Karađorđevog parka do Topovskih šupa (koje su se posle nalazile uz današnju Autokomandu), na kome još uveče nije bilo ničega sem blata, pojavi se ujutru desetak straćara iz kojih su se veselo dizali u vazduh pramenovi beličastog dima". Ondašnji novinari beleže to u tekstu lista "Vreme" iz 1933. godine, i dodaju da su im podaci predočeni iz najviše uprave. Naime, oni pišu "da bismo dali tačnu sliku Jatagan male, iznećemo rezultate ankete koja je dovršena ovih dana, i koju je organizovao šef Odeljenja za stanovanje gospodin M. Stojadinović".VREDNOST KUĆA I ZEMUNICA Gradska inspekcija procenila je vrednost kuća na različit način, pa su neke vredele samo oko 500 dinara ondašnjih, dok su druge dostizale i 50.000. - Najbednija je jedna kućica od dasaka, pokrivena plehom, sa jednim odeljenjem u kojem sedi jedan poslužitelj sa ženom i dvoje dece. Ona je procenjena na 500 dinara, kao i jedna od cigle pokrivena hartijom u kojoj sedi bolničar, isto sa ženom i dvoje dece. - Jatagan mala je nikla na vrlo karakterističan način. Nekoliko Beograđana, izbačenih na kaldrmu iz svojih sopstvenih stanova, videše tamo slobodan plac, koji je inače opštinsko vlasništvo, i brzo stvoriše plan. Predveče doguraše materijal, po noći sami pristupiše radu, i ujutro su u već gotovim kućama kuvali ručkove. Njihovom primeru sledovali su i ostali beskućnici, pa su tako svake noći nicale nove i nove kuće, a danas već imamo čitavu varoš u varoši. Nove straćare se neprestano dižu, pa često Jataganmalac kad ustane, vidi na svom dvorištu novu, tuđu kuću. Plac se, naravno, uzurpira - i kvit. "Čudnu sliku pruža Jatagan mala sa svojim bednim straćarama, ćumezima i zemunicama. Mogla bi da liči na azijatsko selo, mogla bi da liči na afrikansku varoš, mogla bi da liči na marokanski logor - ali u stvari ne liči ni na šta osim na - Jatagan malu", pišu dalje izveštači. Ako bismo pokušali da zamislimo mesto na kojem se prostiralo ovo naselje, očigledno je da se niz Karađorđev park spuštalo nizbrdo duž današnjeg Bulevara oslobođenja i Veterinarskog fakulteta, sa jedne, i produžetka Deligradske ulice, sa druge strane - dosežući do Autokomande. Interesantna je struktura podataka koje su skupili službenici čiji zadatak je bio da istraže tip stanovništva koji je prinudno rešavao stambeno pitanje na ovaj način. Nije teško zaključiti da je ovde bio nastanjen onaj siromašniji sloj Beograđana, ali, začudo, nije do kraja bilo tako. Od kaldrmdžije do oficira - U Jatagan mali podignute su 294 kuće, u kojima živi 1.008 lica, i to 705 odraslih i 303 dece ispod 14 godina - doslovno stoji u izveštaju gradskog Odeljenja za stanovanje. - Po zanimanju ima ih iz svih mogućih redova nižega sloja, a nađe se i poneki činovnik, pa čak i oficir. Sledi precizan izveštaj u kojem su nabrojani svi stanovnici prema strukturi posla kojim se bave. Najviše je bilo služitelja, i njih je pobrojano 28, a na drugom mestu su invalidi i kočijaši, kojih ima po 15. Nosača je bilo 13, a isto toliko i svirača. Zatim se nižu piljari, železničari, obućari i "po šest kovača i šest udovica". Slede bravari, limari, preduzimači, potkivači, čistači obuće, bombondžija, dezinfektor, baštovan, kaldrmdžija, kolar, oficir, kelner i opančar. - Velika većina ovih kolonista sedela je u Beogradu i pre rata - piše dalje u izveštaju. - Doseljenika ima najviše iz Smedereva, Senjskog Rudnika, Požarevca, Novog Sada, Šapca, Mladenovca... U Jatagan mali pobrojane su 24 doseljeničke porodice. Stručnjaci dalje opisuju materijal od kojeg su sačinjene kuće i kažu da ih je najviše od dasaka, nabijenih ili lepljenih, i takvih je 146. Od cigle je bilo 68 kuća, a pobrojane su čak i četiri zemunice, od kojih su tri potpuno iskopane u zemlji, dok je jedna "dovršena od dasaka". - Kada se još uzme u obzir da je Jatagan mala na vrlo blatnjavom, nekaldrmisanom terenu, da je voda vrlo daleko, čak u Karađorđevom parku, i da nema osvetljenja, onda se može donekle stvoriti slika strašnih i nehigijenskih prilika u kojima ta kolonija živi - stoji dalje u izveštaju. - I dok Opština i Ministarstvo socijalne politike misle kako da isele ovaj svet, Jataganmalci su se čak i konstituisali i izabrali predsednika, i traže da im se uvedu vodovod, kanalizacija i električno osvetljenje. Pretili su stanovnici ovog "divljeg" naselja da će negativno glasati na opštinskim izborima, hoteći tako da im vlasti izađu u susret, ali raseljavanje je bilo neminovno i do danas je ostao samo spomen na sirotinjsku "varoš u varoši" u centralnim delovima grada. Istini za volju, mnogo puta do danas neki novi "Jataganmalci" su počinjali i uspevali da na ovaj način reše stambeno pitanje. Makar na neko vreme. Mokroluška reka U knjizi "Beograd u sećanjima 1919-1929", Srpska književna zadruga objavila je 1980. godine priče o gradu iz tog perioda, koje su ilustrovane sjajnim crtežima Luke Mladenovića. Jatagan mala opisana je kao sirotinjsko naselje nastalo posle Prvog svetskog rata, a dosezalo je i do današnje Hitne pomoći. Pored naselja tekla je Mokroluška reka, koja, doduše, teče i danas, ali je kaptirana u podzemni hodnik ispod auto-puta kroz Beograd, na onom delu gde je danas Ulica Franše D'Eperea. ODMAH STIGLI RENTIJERI Kao što to u Beogradu biva, pored opisanih siromašnih ljudi, brzo se pojavilo i nekoliko kućevlasnika koji su iskoristili priliku da uzurpiraju gradsko zemljište. Tako inspektori kažu da je jedan obućar podigao "lepu kuću procenjenu na 26.000 dinara, lepa kuća udove jednog majora na 46.000, a jedan trgovac je namerno doselio u Jatagan malu iz Beograda i tamo podigao veliku kuću vrednosti 52.000 dinara". Tako su uskoro doborstojeći "Jataganmalci" mogli da izdaju sobe, "pa već imaju 17 samaca", dok neki Cigani sa Čubure prodaju svoje placeve tamo za 500 dinara, a onda okupiraju ovde državno zemljište.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Večernje novosti...