Izvor: Politika, 17.Dec.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradski trg u privatnom vlasništvu
Stanari zgrade na raskrsnici ulica Svetozara Markovića i Zmaj Jovine, podignute 1974, tvrde je Trg dobrovoljnih davalaca krvi njihova imovina, a lokalna samouprava brani pravo na javnu, praktično društvenu svojinu
Kragujevac – Trg dobrovoljnih davalaca krvi u Kragujevcu mogao je da se „rodi“ samo iz haosa koji je nastao posle sudara dva čudna sistema: socijalizma koji još nije sasvim razgrađen i kapitalizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji nikako da se dokraja formira.
Za taj trg u ovom gradu niko nije čuo osim stanara zgrade na raskrsnici ulica Svetozara Markovića i Zmaj Jovine, koji tvrde da to nije ni javna površina, već privatno vlasništvo koje grad pokušava da im „otme na prevaru“.
Na oko tri i po ara pored Male pijace u naselju Bubanj jedino zvanično obeležje je tabla o parking prostoru sa dvadesetak mesta za automobile, između kojih se tiskaju prodavci zeleniša, cveća, sveća i donjeg veša.
Ova neobična priča počela je još pre 40 godina, ali po rezultatima ankete niko od desetak sugrađana nije čuo za Trg dobrovoljnih davalaca krvi, a kada smo im objasnili gde je, odmahivali su glavom u neverici, objašnjavajući da se tu oduvek nalazio parking.
Sada već davne 1974, tadašnji Fond za uređivanje gradskog zemljišta prodao je parcelu od deset ari, ali je Građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“, kao kupac i investitor, izgradilo zgradu sa pedesetak stanova i lokala na oko šest i po ari.
Razlika od tri i po ara, oko kojih se sada plete zanimljiva priča, takođe je ušla u ugovore o prodaji stanova, koje su od tog građevinskog preduzeća kupovale radne organizacije za svoje zaposlene, ali i fizička lica.
– Kupovinom stanova i lokala, postali smo i vlasnici prostora ispred zgrade – kaže osamdesetogodišnji Milenko Simić, bivši predsednik kućnog saveta, nudeći nam kao dokaz požutele ugovore koje su on i njegove komšije, još pre četiri decenije, potpisali sa „Ratkom Mitrovićem“.
Na kraju jednog takvog ugovora, sa objašnjenjem šta su sve zajedničke prostorije i naznakom da kupci stanova u zgradi stiču pravo na „zajedničko korišćenje istih“, uneta je i sledeće odrednica: „Pod zajedničkim delovima zgrade podrazumeva se i zemljište na kome je zgrada podignuta sa pripadajućim dvorišnim zemljištem namenjenim zgradi“.
Ovo „pripadajućim dvorišnim zemljištem“ Simić je triput podvukao, ubeđen da je to dovoljan dokaz da su nadležni u gradu, kako kaže, napravili grešku, i to u dva navrata. I kada su „privatnu svojinu“ proglasili trgom, krajem marta ove godine, ali i pre toga, 2005, kada su istu tu parcelu pokušali da prodaju na licitaciji, po početnoj ceni od 156.000 evra.
– Hteli su ponovo da prodaju ono što su jednom već prodali. Preduzeće „Ratko Mitrović“ jeste napravilo zgradu na oko šest i po ari, ali je Fondu za uređivanje građevinskog zemljišta platilo svih deset ari. Razliku od tri i po ara hteli su da nam otmu na prevaru, pa kad prvi put nisu uspeli, oni su tu parcelu proglasili trgom – objašnjava Simić, navodeći da već godinama čeka da katastarska služba završi posao i parcelu uknjiži na vlasnike stanova i lokala u zgradi.
Licitacija je, kako nam je rečeno, propala zbog „nekih nerešenih problema sa planskom dokumentacijom“, a u prepisci koju je naš sagovornik sakupio nalazi se i odgovor koji mu je 2008. prosledilo Preduzeće za izgradnju grada.
U tom odgovoru se navodi da je parcela ispred zgrade u katastru upisana na grad, jer „vlasnici stanova mogu biti samo korisnici zemljišta ispod zgrade i zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu objekta, a ne i zemljišta koje se koristi kao parking prostor“.
– To je logično. U suprotnom, svi vlasnici stanova mogli bi da polažu pravo na površine ispred svojih zgrada i solitera. Šta bi u tom slučaju bila gradska imovina – pita se Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije i razvoj.
Stanari zgrade, koji su u vreme socijalističkog samoupravljanja stanove mahom dobijali na osnovu rang-lista koje su pravile njihove radne organizacije, insistiraju na privatnoj svojini, a današnja lokalna samouprava, u jeku neoliberalnog kapitalizma, brani pravo na javnu, praktično društvenu svojinu. Trg dobrovoljnih davalaca krvi u Kragujevcu samo svedoči koliko dugotrajna i bolna može da bude transformacija iz jednog u drugi sistem, posebno u našoj zemlji, gde je sve uvek bilo „nešto između“.
Brane Kartalović
objavljeno: 18.12.2013
