Izvor: Vesti-online.com, 09.Apr.2014, 09:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomske migracije (3): Nećemo da budemo gladni i žedni

Vojin Vasović iz Kragujevca, višestruko nagrađivani umetnik sa zvanjem mastera režije, već nekoliko godina živi i radi u Torontu. U Kanadi je sa povremenim prekidima još od 2007. godine, a trenutno završava još jedan master za eksperimentalno pozorište. On je samo jedan od desetine hiljada mladih iz Srbije koji je odlučio da bolji život i uslove rada potraži van svoje domovine.

- U Srbiji gotovo da nije moguće bilo šta raditi, ukoliko nešto ne završite preko veze, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << korupcije... Nije važno koliko ste stručni, ni šta ste završili. Nisam odustao od svoje zemlje, dolazim bar dva puta godišnje i radim na projektima sa svojim prijateljima. Ali, odustao sam od generalnog koncepta po kojem Srbija funkcioniše. Sve više mojih prijatelja koji su ostali u zemlji je očajno, jer ne mogu da nađu posao. Sve su to visokoobrazovani mladi i kreativni ljudi. I oni se spremaju da napuste zemlju - kaže za "Vesti" Vojin Vasović, koji u Torontu ima svoju pozorišnu trupu i filmsku kompaniju Blik studio.

Vojinov je autor oko 20 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova, pozorišnih i TV projekata. Osvojio je preko 25 domaćih i inostranih nagrada. Prepoznatljiv je po filmovima "Dašak", "Svakih pet minuta"...

- U Kanadi stvari ne funkcionišu kao da je svakog trenutka pitanje života i smrti. To je možda zbog toga što ovde možete dovoljno zaraditi da ne budete gladni i žedni. Hoću da kažem, nema nedostatka novca, pa samim tim ni žurbe. Svaki projekat se radi temeljno, sistematično i polako.

Da nije samo mladima iz Srbije dogorelo do nokata pokazuje primer i jednog bračnog para iz Beograda. Oboje imaju po 45 godina. Fakultetski su obrazovani i imaju sina od šest godina. Već godinu dana uče jezik i pripremaju teren da odu u Švedsku.

- Ovde je stvarno sve gore i gore! Kvalitet života je srozan do krajnjih granica i ponižavajući je. Svakog dana gledam ljude oko sebe kako se bore da prežive, dok gledate neke "popularne" likove koji žive kao bubreg u loju. Sistem školstva je užasan. Prodali smo stan kako bismo imali novac da finansiramo odlazak, pošto idemo porodično - kaže Beograđanka, koja je po zanimanju arhitekta.

Samim tim ritam i kvalitet života je daleko komforniji. U Srbiji je teže nego ovde biti umetnik. Kada tražite novac za projekat reći će vam: Narod nema hleba da jede, a vi hoćete kulturu. Da se razumemo, i ovde ima problema, ali nećete biti egzistencijalno ugroženi, i za svoj rad bićete plaćeni - objašnjava Vojin.

Kanadu je izabrao jer mu odgovara sistem, a povoljna okolnost jeste što njegova majka već živi u toj zemlji i nisu hteli dalje da rasparčavaju svoju porodicu. Za master studije dobio je kanadsku stipendiju i sada uporedo završava svoj rad i vodi trupu.

- Za mene, Srbija su moji prijatelji. Kada i oni odu u inostranstvo, posećivaću ih u Moskvi, Norveškoj... gde god oni bili, to će za mene biti Srbija - dodaje Vojin.

Magdalena Nenković je diplomirani inženjer pejzažne arhitekture. Još je u Srbiji, ali intenzivno planira svoj odlazak iz zemlje, iako je od njenog diplomiranja na državnom fakultetu u Novom Sadu prošlo svega nekoliko meseci.

1. Godišnje pobegne jedan srpski grad

2. Bolje fizikalac u Beču nego inženjer u Srbiji

- Nekoliko zemalja je u opticaju, za sada razmatram koje su mi mogućnosti na raspolaganju. U Srbiji nije moguće čak ni dobiti priliku da odradite stažiranje kako biste imali šansu da steknete inženjersku licencu, ukoliko se ne potegnu debele veze. Nisam dete bogatih, ni poznatih, a roditelji mi nisu viđeni političari, tako da su moje šanse da dobijem iole pristojan posao ravne nuli - kaže Magdalena.

Zasad Magdalena radi idejna rešenja i projekte za privatna dvorišta. Na društvenim mrežama, zajedno sa svojom koleginicom promoviše svoje zanimanje i struku.

- Povezujem se sa pejzažnim arhitektama u inostranstvu. Oni su raspoloženi za konsultacije, pomoć... Reći ću vam da sam naišla na zvanični dokument kanadske vlade u kome je napravljena detaljna analiza koliko će inženjera ove struke biti potrebno toj zemlji u narednih pet godina i to precizno po oblastima. Iskoristiću podatak da su za imigrante planirali 12 odsto radne snage u toj branši - kaže Magdalena.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Vesti-online.com...