Izvor: JuznaSrbija.info, 15.Feb.2025, 22:07

Dve Srbije - dva narativa": Centralizacija" i Deklaracija o Vojvodini i otpor studenata ili instrumentalizacija?

Današnji događaji na Sretenje u Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu jasno oslikavaju duboku podeljenost u srpskom društvu. S jedne strane, vlast je na državnom nivou usvojila „Deklaraciju o Vojvodini“, čime je još jednom podvukla politički i ustavni okvir koji tretira Vojvodinu kao integralni deo Srbije. Sa druge strane, u Kragujevcu se odvijao studentski protest „Sretnimo se na Sretenje“, koji predstavlja vrhunac višemesečnog negodovanja mladih zbog političke situacije u zemlji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JuznaSrbija.info << />
Usvajanje „Deklaracije o Vojvodini“ u Sremskoj Mitrovici može se posmatrati kao pokušaj vlasti da unapred neutrališe bilo kakve ideje o većoj autonomiji ili separatizmu u pokrajini. Ovim dokumentom, koji se bavi istorijskim, političkim i kulturnim značajem Vojvodine u okviru Srbije, vlast šalje jasnu poruku – neće biti prostora za nove pokušaje federalizacije ili političkog eksperimentisanja sa statusom severne pokrajine.

Jedna od centralnih tačaka deklaracije odnosi se na „kontinuirane pokušaje etatizacije Vojvodine“, što jasno pokazuje da vlast ovu temu tretira kao potencijalnu političku pretnju. U tom kontekstu, ovakvi potezi mogu se videti i kao odgovor na različite političke i građanske inicijative koje sve glasnije zagovaraju veću decentralizaciju Srbije.

U isto vreme kada se u Sremskoj Mitrovici usvajala deklaracija, u Kragujevcu su se okupili studenti iz cele Srbije, insistirajući na „ozbiljnim promenama zasnovanim na osnovnim vrednostima“. Ovaj protest, koji je trajao 15 sati, u simboličnom znaku broja 15 (za 15 žrtava), predstavlja nastavak višemesečnog studentskog aktivizma koji je počeo u Novom Sadu, a zatim se proširio i na druge univerzitetske centre.

Zanimljivo je da su studenti pozvali institucije na brzo i transparentno delovanje, ali su istovremeno izrazili frustraciju što do sada nije ispunjen nijedan od njihovih zahteva. Ovo pokazuje rastuće nepoverenje mladih u sistem, ali i snažan otpor institucionalnom ignorisanju njihovih zahteva.

Na jednoj strani nalazi se državni aparat koji teži centralizovanoj političkoj kontroli i koji, kroz usvajanje deklaracije, želi da stvori osećaj nacionalne kohezije. Na drugoj strani, mladi protestuju protiv upravo te kohezivne slike Srbije, tražeći promene u političkom, ekonomskom i društvenom sistemu.

Predsednik Vučić je na skupu u Sremskoj Mitrovici izjavio da „mnogi iznutra manipulišu decom u političke svrhe“. Ovakve izjave sugerišu da vlast proteste posmatra kao instrumentalizovane, što implicira da su studenti u izvesnoj meri deo šire političke igre. Sa druge strane, studenti su jasno naglasili da je njihovo okupljanje autonomna akcija, usmerena na bolju budućnost.

Događaji u Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu predstavljaju dve različite vizije Srbije. Jedna Srbija, oličena u vlasti, teži očuvanju centralizacije i čvrstog državnog aparata. Druga Srbija, koju predstavljaju studenti, zalaže se za decentralizaciju, institucionalnu odgovornost i veće građanske slobode.

Pitanje koje ostaje jeste – ko će u ovoj borbi narativa imati snažniji uticaj na budućnost zemlje? Da li će institucije uspeti da očuvaju svoj dominantan položaj, ili će građanski aktivizam, predvođen studentima, uspeti da promeni političku dinamiku u Srbiji?
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na JuznaSrbija.info...