Izvor: Šumadija Press, 08.Nov.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna ušteda na prihvatilištima za najugroženije
Rad prihvatilišta– za žene žrtve nasilja u porodici, za napuštene mališane i mlade na korak od kriminala doveden je u pitanje jer je država odlučila da skoro prepolovi broj zaposlenih u ovim ustanovama.
U Kragujevcu su ova prihvatilišta pod okriljem Centra za za razvoj usluga socijalne zaštite “Kneginja Ljubica”. U Centru je do poslednjeg dana oktobra radilo 56 zaposlenih, a od prvog dana novembra ih je 30.
Centar ”Kneginja Ljubica” imao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << do nedavno 23 zaposlenih za stalno i 33 na određeno vreme. Na osnovu Zakona o budžetskom sistemu iz 2013. i uredbe o zabrani zapošljavanja, taj broj je morao da bude smanjen. Centar je tražio saglasnost od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da radno-pravni status 33 radnika, koji rade na određeno vreme već dve godine, preraste u stalni radni odnos. Umesto 33, dobio je zeleno svetlo za svega četiri radnika, a na određeno vreme sme da angažuje još tri radnika. Time se broj zaposlenih prepolovljuje.
Ostaje pitanje – šta sa uslugama koje pruža “Kneginja Ljubica”, šta sa decom sklonjenom sa ulice, sklonjenom od kriminala, šta sa ženama žrtvama nasilja, invalidima, starima?
Ljiljana Stanković, direktorka Centra za razvoj usluga socijalne zaštite “Kneginja Ljubica” kaže daje sada pitanje “šta dalje možemo, a šta ne možemo bez radnika koji su morali da potpišu rešenje o prestanku radnog odnosa”.
– Ti zaposleni nisu dobili otkaze, već im nije ponovo produžen ugovor na određeno vreme. Kako bilo, sa ovim brojem radnika mi ne bismo imali ni prihvatilište za žrtve nasilja, ni dnevni boravak za decu iz porodica u riziku, za mlade sa problemima u ponašanju, klub mladih osoba sa invaliditetom, ne možemo imati dnevni boravak za stare. Služba pomoći i nege u kući biće prepolovljena. Od 24 gerontodomaćice, 13 neće više raditi. Više od 100 starih će ostati bez usluge pomoći u kući – kaže Stanković.
“Kneginja Ljubica” postoji od 2011. godine. Ljiljana Stanković kaže da je ustanova svoj rad i zaposlene uspela da sačuva dve godine tražeći i dobijajući sve to vreme saglasnost nadležnih ministarstava.
– Zbog toga smo bili smo sigurni da su nadležni shvatili koliko smo nephodni društvu. Pokušali smo svim komisijama nadležnim za ova pitanja da objasnimo i da imamo stručne radnike koji godinama rade na svom usavršavanju, da smo među prvima u Srbiji licencirali uslugu pružanja pomoći i nege u kući. Mislili smo da su naši rezultati dovoljni argumenti za naš opstanak. Pritom su nadležni iz grada sve vreme bili uz nas. Gradska vlast je ove godine stabilizovala i našu materijalnu situaciju, vratila zaostale dugove i kada je sve normalizovano, desilo se ovo što za nas znači krah – kaže vidno uznemirena direktorka.
Sve ovo znači da će neki od 40 mladih sa problemima u ponašanju, koji sada odlaze u prihvatilište, morati da budu prepušteni ulici i neadekvatim roditeljima, pa će se uštedom na profesionalcima, država za koju godinu sa ovim mladim ljudima sresti u sudnici. Da apsurd bude veći, njih su u prihvatilište poslali sud, tužilaštvo i Centar za socijalni rad.
Crna statistika
Do poslednjeg dana oktobra, u Prihvatilištu za decu bilo je 33 korisnika. U dnevnom boravku za decu i mlade sa problemima u ponašanju bila su 62 korisnika. U dnevnom boravku za decu iz porodica u riziku bilo je 36 mladih, dok je u Sigurnoj kući bilo 57 žena, žrtava nasilja u porodici.
To takođe znači da će neke od žena morati da ostanu sa nasilnikom u kući, jer za sve njih neće biti mesta u Prihvatilištu za žrtve porodičnog nasilja, biće zidova, ne i zaposlenih. Država će opet sresti ove žene u bolnicama, a nasilnike na optuženičkoj klupi – zbog prebijanja ili ubistva. Ove je godine u kragujevačkoj Sigurnoj kući spas od nasilja našlo 57 žena.
Kragujevačko Prihvatilište za decu mesto je gde je prvi put veru u odrasle steklo na stotine mališana. Neka od njih na ovo mesto dolaze nakon što su bila vezana za radijator ili pešice prelazila desetine kilometara bežeći od onih koji su o njima trebali da brinu. Prihvatilište se već dve godine “na mišiće” bori za opstanak, a zaposleni su u jednom trenutko lane, zbog besparice, medijski čak građane molili za pomoć u hrani.
Direktorka “Kneginje Ljubice” kaže da bez angažovanja dovoljnog broja ljudi Centar zapravo ne može da realizuje gotovo ni jednu uslugu.
– Razlog je što nam je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima socijalne zaštite propisano da je za jedno prihvatilište potrebno pet stručnih radnika i dva saradnika. Naša prihvatilišta za žrtve nasilja i za decu otvorena su 24 sata dnevno. Svih 24 sata treba nam sedmoro ljudi. Sa preostalim brojem ljudi, uz natezanje, uspevamo da neko radi neposredno sa korisnicima, ali nema ko da priprema hranu, održava higijenu, bavi se finansijama – pojašnjava Ljiljana Stanković.
I radnici i korisnici mogu da računaju na punu podršku grada, kaže Gordana Damnjanović član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja.
– Naša je obaveza da uz maksimalne napore i veliko strpljenje održimo nivo dostignutih usluga. Budžetom je opredeljeno 72 miliona dinara za dalji razvoj usluga, ali i za plate radnika. Pokušaćemo na sve načine da sačuvamo stručne ljude koji su tu radili na određeno vreme pune dve godine i naći ćemo način kako to da realizujemo u skladu sa zakonskom regulativom, angažovanjem ovih ljudi preko civilnog sektora, nevladinih organizacija, ili na drugi način. Odobrena radna mesta, četvoro za stalno i troje na određeno su mala, ali mi ćemo dati sve od sebe da apelujemo na ministarstva i učinimo sve da sačuvamo kvalitet usluga – kaže Damnjanović obećavajući da ustanova i usluge neće bitu ugašene.
Zaposleni koji su višak najavili su da će još neko vreme, u nadi da će se iznaći rešenje, nastaviti da rade kao volonteri.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
