Izvor: Politika, 31.Mar.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurđevdansko jagnje pečem, a za hleb nemam
Tradicija se nastavlja, pa će kragujevački Romi i ove godine iz budžeta dobiti po 5.000 dinara za pripremu porodične slave. Ozbiljna socijalna politika ili politička zloupotreba manjinskih grupa? Brukamo se i mi i gradonačelnik, kažu Romi s kojima smo razgovarali
Kragujevac – Đurđevdan je u Kragujevcu poseban dan. To je Dan grada, a i porodična slava brojne romske zajednice. Ove godine će sve biti začinjeno izborima.
Đurđevdan za Rome nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo porodična slava, već i velika svetkovina kojom se obeležava kraj zime i početak proleća, vreme kada su čergari kupili svoje prnje, pakovali šatore i spremali se na put. Ovaj praznik će, kao i prethodne tri godine, biti proslavljen uz pomoć lokalne samouprave koja je za najugroženije Rome iz budžeta izdvojila po 5.000 dinara. I oni imaju pravo da na dostojanstven način obeleže slavu, saopšteno je posle nedavnog sastanka gradonačelnika Veroljuba Stevanovića sa predstavnicima romskih nevladinih organizacija u Kragujevcu.
Uz dodatak da Romi u Kragujevcu, baš kao i pripadnici ove nacionalne manjine u Srbiji i širom Evrope, imaju slične, a duboke i kompleksne probleme, priča bi ovde mogla da se završi. Ipak, Romi nameću brojna pitanja, poručujući da se njihovi generacijski problemi, nepismenost, nezaposlenost i borba sa diskriminatorskim odnosom većinskog stanovništva ne mogu rešiti „jednim đurđevdanskim jagnjetom“.
Da li se na osnovu ove pomoći može reći da grad vodi ozbiljnu socijalnu politiku, ili je, možda, cilj da se na predstojećim izborima obezbedi koji glas više?
– Ne mislim da je ovde reč o politici, jer ova pomoć je davana i prethodnih godina, kada nisu bili izbori. Dobro poznajem situaciju i mogu da vam kažem da gradonačelnik, jednostavno, nije imao izbora. Trpeo je veliki pritisak, budući da je jedna grupa Roma insistirala na proslavi Đurđevdana, a on je razumeo da je našoj zajednici to zaista važno. Više je to ljudska priča nego politička igra – kaže Zoran Pavlović, koji od 2006. vodi Kancelariju za romska pitanja u okviru Uprave za socijalnu politiku.
Pavlović je, ipak, bio protiv ovakve vrste „pomoći“, a u razgovoru sa nadležnima je predočio niz drugih rešenja.
– Imajući u vidu sve probleme Roma, predlagao sam da se novac iskoristi za podizanje svesti o nacionalnoj pripadnosti, ekonomsko osnaživanje naše zajednice i, pre svega, rešavanje prioritetnog stambenog problema – navodi naš sagovornik.
Njegov sunarodnik Božidar Nikolić, izvršni direktor nevladine organizacije „Romanipen“, međutim, nema dilemu da je u pitanju „svojevrsna politička manipulacija romskom manjinom, posebno siromašnijim delom ove nacionalne zajednice“.
– Protiv sam ovakve podrške Romima, jer 2,5 miliona dinara koje će 500 romskih porodica potrošiti za jedan dan, za parče jagnjeta, a posle opet ostati bez hleba, moglo je da se upotrebi na daleko svrsishodniji način. Nije to veliki novac, ali je značajna suma u odnosu na 600.000 dinara koliko grad za Rome izdvaja na godišnjem nivou. Na primer, mogla je da se formira zadruga sakupljača sekundarnih sirovina, koji bi na taj način legalizovali posao. Doduše, krivi su i sami Romi, jer ne umeju da kažu šta su njihovi osnovni problemi – kaže Nikolić.
Svestan svega što se dešava, Dragan Đorđević, nekada radnik „Zastave“ i poznati muzičar, smatra da je reč o krajnje ponižavajućem odnosu prema romskoj manjini, a za to je, kaže, kriva cela društvena zajednica.
– Mislim da je ovo ponižavajući pristup prema Romima, ali iskren da budem, i ja sam koristio ovu pomoć. Šta sam mogao da radim kad mi je penzija 16.000 dinara, a pola ode na lekove. I ja i žena smo srčani bolesnici. Ipak, moram Verku da kažem da ovo nije način. Našoj deci treba dati za školu, da se obrazuju, posle da rade i zarađuju, pa im neće trebati ničija milostinja. Jagnje će, onda, moći sami da kupe. Ovako se brukamo i mi i gradonačelnik – poručuje Đorđević.
I Branislav Nikolić, aktivista „Romanipena“, ne vidi kako bi „đurđevdansko jagnje“ moglo da reši ključne probleme sa kojima se kragujevački Romi suočavaju godinama.
– Gest gradonačelnika je lep, komšijski, ali on ne shvata da nas na ovaj način vređa. Romima u Kragujevcu treba posao, a ne 5.000 dinara. Jesam, priznajem, i ja uzimao te pare, ali sam bio očajan kad god sam to radio. Verko je morao da se uhvati u koštac sa našim ključnim problemima, a on je išao linijom manjeg otpora. Stvar je u tome što će naša deca posle Đurđevdana opet ići gola i bosa, gladna i žedna – navodi naš sagovornik.
Brane Kartalović
-----------------------------------------------------------
Statistika
U Kragujevcu ima oko 9.000 Roma, a po popisu iz 2002. samo se njih 1.154 izjasnilo da pripada ovoj zajednici. Uglavnom se izjašnjavaju kao Srbi pravoslavne veroispovesti, a etnička mimikrija je, objašnjava Pavlović, prisutna zbog iskustva diskriminacije, ali i zato što romska manjina nije izgradila svest o nacionalnoj pripadnosti. U najtežem položaju su Romi izbegli sa Kosova i Metohije posle bombardovanja 1999. Jedan deo njih živi u kartonskom naselju pored Lepenice.
objavljeno: 01.04.2012
Pogledaj vesti o: Kragujevac
