Izvor: NaDlanu.com, 10.Avg.2011, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aca Seltik: Rok je ponovo mejnstrim
Oni su stopostotna garancija za dobar provod, sigurna karta za orgnizatore grupnih koncerata i festivala. Te večeri, kada nastupaju Orthodox Celts, zna se da će biti najluđe.
Aktuelna je priča o odlasku benda u Ameriku? - Pokrenuta je na netu peticija. Zapamtite – Orthodox Celts će uvek biti srpski rok brend a i ako odemo u tu Ameriku, vratićemo se. To je predaleko za naš ukus. Novi album? - Pretpostavljam da će biti u martu, aprilu sledeće godine. Ukoliko otputujemo „preko >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << bare“, biće posle Amerike. Nastupali ste nedavno na festivalu u Kragujevcu. Kako gledaš na sve izraženiju decentralizaciju kad su u pitanju ovakva dešavanja po Srbiji? - Više nego pozitivno. Svojevremeno smo na turneji „Vreme je“ svirali u Prokuplju na trgu pred 5.000 ljudi, fenomenalna atmosfera. Pitao sam prisutne da li im je neko dolazio pre nas – kažu, jeste, Galija, pre sedam godina. Ljudi su željni toga, mislim na kompletnu teritoriju južno od Beograda. Sa druge strane, nikada neću prežaliti što su Gitarijada, Subotički festival i druge manifestacije spale na to gde su sada. Možda bi festivale kao što je ovaj u Kragujevcu trebalo spojiti sa bajkerima pošto su oni dosta brojni i jaki. Svirka u Kragujevcu je protekla sjajno? - Nama je atmosfera uvek ovakva – vesela, neobuzdana ali je sve to sada bilo i preko očekivanja jer ovo nije naš samostalni koncert. Arsenal fest ima perspektivu a grad Kragujevac treba da kaže „Da, ovo je dobro, isplativo i ima smisla da opstane“. Brojnost publike nagoveštava da je to nešto što će trajati mada – sa druge strane, mi smo bend koji sa istim žarom svira i pred sto ljudi i pred nekoliko hiljada posetilaca. Zvuk ili „slika“...- Više mi je stalo da dobro zvučim na sceni. Nisam tip koji prati modu i nešto preterano vodi računa o svom izgledu. Uradim ono što je do mene. O rokenrolu – optimistički...- Pre nekoliko godina, kad je „Grand“ bio na vrhuncu, rekao sam da će hiperprodukcija pojesti samu sebe. Slična je priča kao sa hevi metalom krajem prošlog veka – na širem nivou, naravno. Po Evropi je na svakom uglu svirao neki bend tog usmerenja i onda je došlo do prezasićenosti. U svakom muzičkom pravcu, pa i u tom kvazi folku, moralo je da dođe do zasićenja. Rokenrol će, sa druge strane, uvek postojati. Da li će biti podržan od medija i da li će biti u prvom planu – to je drugo pitanje. Lično mislim da će to ponovo biti mejnstrim, stvari idu ka tome.
