Izvor: Večernje novosti, 21.Okt.2018, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žan-Lik Melanšon: Ovakva Evropa ubija narode

Građanska revolucija kroz izbore je cilj našeg pokreta; Mafijaška država Kosovo postoji jer SAD tamo žele bazu OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ VREME je da narod uzme vlast u svoje ruke, poručuje, u ekskluzivnom intervjuu za svečani broj "Večernjih novosti", predsednik francuskog levičarskog pokreta "Nepokorena Francuska" i jedan od lidera autohtonih levičara u Evropi Žan-Lik Melanšon. Na našu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << znatiželju i pitanje hoće li biti nove revolucije na evropskom tlu, on staloženo odgovara: - Ne prave revolucionari revolucije, već revolucije stvaraju revolucionare. Ako je teren pogodan za revolt, često neki okidač proizvode ustanak. Ovi pokretači nisu predvidivi. U Venecueli je, na primer, porast cena autobuskih karata pokrenuo masovni protest naroda koji se zatim usmerio na borbu protiv oligarhije. U Tunisu je to bio mladić koji se zapalio. Bilo je i drugih pre njega. Ko zna zašto je to bilo razlog, a ne nešto drugo. Naš cilj je pre svega građanska revolucija kroz glasačke kutije i izbore, na racionalan, miran i demokratski način. Krajnji cilj: vratiti vlast narodu! * Dobili ste veliko poverenje birača na predsedničkim izborima u Francuskoj. Koliko će vam to pomoći tokom predstojećih izbora za Evropski parlament? - Naš rezultat je bio 20 odsto u prvom krugu, odnosno više od sedam miliona birača. Mi mislimo da narod treba da se vrati na političku scenu. Bio je uskraćen da napravi izbor u EU, pošto je Sarkozi "ne" francuskog naroda 2005. godine pretvorio u "da". Građani danas moraju da se suprotstave oligarhiji. U Francuskoj, samo sedmorica ljudi upravljaju sa 96 odsto medija. Iako držimo evropski rekord po broju milionera, imamo osam miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva. U Nemačkoj je još gore. Ne možemo više ovako da funkcionišemo. Predstavićemo, zato, zajedničke liste sa Podemosom iz Španije, Blokom iz Portugalije i sa skandinavskim crveno-zelenim partijama pod nazivom "Sada, ljudi!". Što se tiče evropskih izbora u Francuskoj, nameravamo da ih učinimo antimakronovskim referendumom. Da kažemo "stop" njegovoj politici koja uzima nekoliko stotina miliona od najsiromašnijih, ali nudi tri milijarde poreskog poklona najbogatijima u zemlji. * Kako mislite da se suprotstavite širenju krajnje desnice na evropskom tlu? PROČITAJTE JOŠ: Žan-Lik Melanšon: Kosovo su oteli ultimatumom, RS dati nezavisnost - Makron, Oland, Merkelova, Renci i ostali dovode Orbana, Salvinija i druge. Kako da ih se rešite? Rešavajući se lidera koji sprovode politiku štednje, koji pritiskaju ekonomiju i godinama je vode ka recesiji, zajedno sa MMF. * Gde nas vodi politika Brisela? - Pravo u zid. Mehanizmi za nadgledanje i sankcionisanje nacionalnih budžeta nisu dobra stvar, s obzirom na različite strukture ekonomija svake države članice. Nemaju sve države u EU nameru da prate ekonomsku strategiju Nemačke. Ova nemačka Evropa neće moći da izdrži. Evropa mora da ulaže u ekonomiju budućnosti, da bude promoter novih radnih mesta i da vodi računa o interesima svih. Ova Evropa, međutim, ubija narode i demokratiju s obzirom na to da, prema mišljenju gospodina Junkera, ne može biti demokratskog izbora protiv evropskih sporazuma. * Hoće li EU opstati? - Ne, ova Evropska unija ne može da preživi. "Bregzit" je bio prva etapa, otvaranje postupka protiv Mađarske druga, i uz krize koje se nadovezuju iz godine u godinu, mogli bismo da prisustvujemo izlascima država članica jedne za drugom. EU je izgubila duh Evropske zajednice za ugalj i čelik, čiji je glavni razlog bio da se napravi mir. Danas je EU alat u službi nemačke privrede, gde vladaju socijalni, fiskalni i ekološki damping, stvarajući nepravedni rat među radnicima. EU je danas samo ogromno tržište čije je slobodno kretanje kapitala glavna vrednost. * Treba li Srbija da uđe u ovakvu EU? - Na građanima Srbije je da o tome odluče. Srbija je suverena država. Što se ostalog tiče, nesporno je da srpski narod čini deo evropske istorije. Uoči stogodišnjice Prvog svetskog rata, korisno je podsetiti da je pobednička Srbija pretrpela najvišu stopu ljudskih gubitaka, 25 odsto svog stanovništva, da bi oslobodila Evropu i povratila svoj suverenitet, zajedno sa Francuskom. Kasnije, znamo da su Srbi organizovali prvi pokret otpora u Evropi. Iz svih ovih razloga, iako sam bio protiv proširenja EU kada sam bio član Evropskog parlamenta u Briselu, učinio sam izuzetak za Srbiju i glasao "za". Srbija ima posebno mesto u mom francuskom srcu. PROČITAJTE JOŠ: Francuski predsednički kandidat Melanšon: Otkinuli smo Kosovo od Srbije * Možemo li da uđemo u EU do 2025. ili ćemo morati da čekamo unutrašnju reformu, kako to želi francuski predsednik? - Emanuel Makron ne odlučuje ni o čemu. On je dobar učenik profesorke Angele Merkel. On bi jednostavno trebalo da zna da je Balkan uvek bio u srcu bitaka između carstava. Istorija se ne zaustavlja. Ako EU napusti Srbiju pred svojim vratima, drugi će zakucati na vrata Srbije. EU je 2012. dobila Nobelovu nagradu za mir. Kako može da bude toliko arogantna sa zemljom koja je toliko doprinela istoriji kontinenta? Njena uloga mora da bude ambicioznija od toga da daje instrukcije i moralne lekcije čitavom svetu. Na kraju, nije na EU da odlučuje o tome, već na srpskom narodu da izabere svoju sudbinu. * Gde je izlaz iz kosovskog problema? Kako biste se vi ponašali kada biste bili predsednik Francuske? - U vreme bombardovanja SRJ bio sam jedan od retkih poslanika koji je glasao protiv toga. Danas, lažna i mafijaška država Kosovo ima već deset godina. Kao što znate, postoji samo zbog želje SAD da tamo imaju svoju najveću bazu u Evropi. Takođe, primećujem da problemi sa granicama prevazilaze Balkan. U Severnoj Irskoj se ponovo pojavljuju napetosti, u Donbasu se nastavlja rat. Ne želimo na kontinentu ni male, ni velike ratove. Stoga, da sam na vlasti, organizovao bih konferenciju za mir u Evropi pod pokroviteljstvom OEBS da bi se raspravljalo o ovim temama, a posebno o tenzijama. Sumnjam da ovi problemi mogu da se reše na bilo koji drugi način osim diplomatijom. * Može li Srbija da održava dobre odnose sa Rusijom, Kinom, Indijom i Brazilom, i da u isto vreme ide ka EU? - Naravno. Srbija je suverena zemlja. To je upravo ono što želim za moju zemlju, Francusku. Napetosti koje su donele SAD, posebno sankcijama prema Rusiji, ili kršenjem međunarodnog prava u pogledu iranskog nuklearnog programa, moraju da nas dovedu do toga da postavimo pitanje protivteže. Francuska se godinama borila za diplomatsko rešenje u vezi sa Iranom. SAD se nisu samo povukle iz dogovora, već su to nametnule i drugima. Vašington je teško pogodio naše ekonomske interese i naš suverenitet. Zato moramo da razmislimo i organizujemo se drugačije sa zemljama BRIKS. Ako smo jedina zemlja EU koja ima nuklearno oružje i stalni je član Saveta bezbednosti UN, takođe smo i zemlja sa granicama na pet kontinenata. RAZBILI JUGOSLAVIJU, A BRANE GRANICE AKO bi se kosovski problem rešio promenom granica, da li bi i drugi u regionu imali ista prava, kao, recimo, Republika Srpska? - U tome je ceo problem pravnih presedana kod takvih promena. Zagovornici toga, poput bivšeg guvernera Kosova Bernara Kušnera, u intervjuu za "Mond", kažu: "Ko smo mi da se protivimo tome?" Ali, ko je bio on da se založi za intervenciju NATO u SRJ, bez odluke Saveta bezbednosti? Nasuprot tome, oni koji više ne žele da menjaju granice, kao što su Nemci, najodgovorniji su za rasturanje Jugoslavije, tako što su prvi priznali nezavisnost Hrvatske i Slovenije kršenjem Ustava iz 1974. Tokom razbijanja Jugoslavije, sve je bilo pravni presedan i kršenje zakona. Zanimljivo je da se odgovorni za to tek sada preispituju.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Večernje novosti...