Izvor: Vesti-online.com, 23.Apr.2018, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlast se sprema da preda Kosovo

Vlast Aleksandra Vučića priprema građane Srbije za završnicu koja podrazumeva nezavisnost Kosova, tvrdi poslanica i potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić posle susreta predsednika Srbije i šefice diplomatije EU Federike Mogerini.

Vučić se pred visokom gošćom iz EU požalio da Albanci nikada neće formirati Zajednicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << srpskih opština na koju se čeka pola decenije, dok je Beograd sve ispunio. Zanimljivo je da je paralelno sa tim susretom, osvanulo i opsežno istraživanje agencije Ipsos stratedžik marketing kojoj politička čaršija pripisuje bliskost vlastima, a prema kojoj nije Kosovo u fokusu građana Srbije, već kako da prežive.

Većina njih, po tom istraživanju, nije spremna na značajnije žrtve ako je to uslov za rešavanje statusa južne pokrajine, a čak 51 odsto veruje da se kompromisom sa Kosovom ne gubi nacionalni identitet.

Sanda Rašković Ivić za "Vesti" ukazuje na Vučićeve izjave "o bolnim i teškim rezovima" kao argument da je na delu scenario predaje Kosova na tacni.

- Poslao je poruku da ćemo generacijama koje dolaze spustiti rampu na putu za EU ako budemo insistirali na nekim rešenjima - kaže Sanda Rašković Ivić.

Naša sagovornica postavlja i pitanje koliko smo mi dostojni za EU ako nam je uslov za članstvo da se odreknemo dela teritorije.

- Očito je da nismo, ali sa takvim stavom ni ta zajednica nije dostojna našeg ulaska - zaključila je Raškovićeva.

Istraživanjem o Kosovu, Ipsos stratedžik marketing saopštio je da je stav čak 42 odsto ispitanika da je Kosovo već izgubljeno i da je nerazumno da se zbog njega odričemo šanse za brži razvoj i pridruženje EU.

Za suštinsku autonomiju kao najbolje rešenje je 26 do 28 odsto građana, a 15 do 20 odsto za podelu sa posebnom brigom za Srbe i srpske crkve i manastire - kazao je direktor IPSOS-a Srđan Bogosavljević i dodao da 44 odsto smatra da će Srbi i kulturna baština biti bolje sačuvani uz saradnju sa međunarodnom zajednicom i kompromisom sa Albancima.

Da vlast priprema potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma kojim će 17 odsto teritorije Srbije otići u albanske ruke smatra i Milan Stamatović, gradonačelnik Čajetine i lider Zdrave Srbije.

- Agituje se u javnosti da bi vlast prikrila pravu nameru i da bi narod što bezbolnije prihvatio takav sled događaja. Međutim kompromis oko državne teritorije ne sme da se pravi - ističe Stamatović za "Vesti".

Prema istraživanju IPSOS-a, građani Srbije boje se daljeg komadanja Srbije, a 41 odsto njih misli da bi napuštanje borbe za Kosovo otvorilo pitanje otcepljenja Vojvodine i Sandžaka. IPSOS takođe navodi da 40 odsto građana veruje da bi političar koji otvoreno kaže da je Kosovo izgubljeno stekao poštovanje naroda, ali bi to bilo i političko samoubistvo.

On savetuje da srpska vlast ne postavi pitanje zemljama Zapadne Evrope kako njihove manjine ne mogu da otcepe deo teritorije na kojoj žive.

- Kako to da na Korzici ima više Italijana nego Francuza, a da je ostrvo i dalje francuska teritorija? Zašto se samo u Srbiji pravi nova nacija kosovskih Albanaca, odnosno "kosovara"? Da li to što se sa našom državom radi treba da postane praksa širom sveta - nabraja Milan Stamatović pitanja koja treba postaviti Zapadu.

"Vesti" su nedavno objavile saznanja da vlast na jesen planira referendum o promeni preambule Ustava, odnosno dela koji Kosovo navodi kao deo Srbije. IPSOS je objavio svoje rezultate kada je reč o stavu građana po tom pitanju, pri čemu se izjasnilo 84 odsto ispitanika.

* 26 odsto smatra da preambula treba da ostane.

* 22 odsto misli da je treba izbaciti iz ustava

* 36 odsto građana Srbije nema jasan stav

Srpsko stanovništvo u Velikoj Hoči se od juna 1999. smanjilo sa 10.000 ljudi na svega 700, uz još 300 njih u gornjem delu Orahovca, naveo je francuski istoričar i novinar Žan Arno Derens u tekstu o zločinima OVK. On je dodao i da se prvo ubistvo srpskih civila desilo u maju 1998. godine, a poslednja otmica 28. juna 2000. godine.

Derens je u tekstu za "Mond diplomatik" na srpskom istakao da su Srbi proterani iz mešovitih sela kao što su Zočište, Opteruša i Retimlje. Takođe i da je većina nestalih Srba oteta pre dve decenije kada je OVK nakratko okružila Orahovac i mnogo ljudi iz Retimlja odvela u svoju bazu u Semetištu.

Najveći deo Srba kidnapovanih tokom rata, ukazuje Derens, verovatno je ubijen na Kosovu.

- Teza da su Srbi kidnapovani po dolasku Kfora odvedeni u Albaniju izneta je pre dosta vremena, ali ti ljudi nisu pronađeni - podseća Derens.

Nastavak na Vesti-online.com...