Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Apr.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Minimalne plate
Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.
Zanimljivo je da su na početku perioda od 2010. do 2106. minimalne plate u zemljama Zapadnog Balkana bile nešto veće, a u ostalima nešto manje od 40 odsto bruto prosečnih plata, da bi se prve smanjile, a druge povećale do 2016.
Na slici 1 vidi se da zapravo i nema neke veze između rasta proizvodnje i rasta minimalnih plata. Ovo zato što su one uglavnom bile usklađene sa rastom proseka plata, kao što se vidi na slici 3. Zanimljivo je da su plate rasle brže od proizvodnje u Bugarskoj i Makedoniji, kao i u Mađarskoj, ali ne u većini drugih zemalja Zapadnog Balkana za koje postoje podaci.
Isto važi i za odnos između prosečnih plata i minimalnih plata i jediničnih troškova rada. Ovi poslednji, izraženi u evrima, zavise od produktivnosti i od promena u kursu, tamo gde je kurs fleksibilan. Zemlje koje su prošle kroz dublju i dužu recesiju, Hrvatska pre svih, videle su i realni pad plata i smanjenje jediničnih troškova rada. U drugim zemljama promene su povoljnije. Kao što se vidi na slici 4.
Konačno, zanimljivo je da su zemlje sa bržim rastom proizvodnje uglavnom imale i rast jediničnih troškova rada, mada ne, recimo, i Makedonija, što bi trebalo da znači da je u ovom periodu došlo do povećanja produktivnosti u toj zemlji.
Slika 1: Rast BDP-a i bruto plate (prosek 2010-2016)
Slika 2: Rast BDP-a i jedinični troškovi rada (prosek 2010-2016)
Slika 3: Rast bruto mesečnih plata i bruto minimalne plate (prosek 2010-2016)
Slika 4: Rast jediničnih troškova rada i bruto minimalna plata (prosek 2010-2016)
Iz ovog kratkog prikaza kretanja plata, troškova rada i proizvodnje može se zaključiti da nema nekog posebnog razloga zašto minimalne plate nisu veće ili manje od 40 odsto. Drukčije rečeno, one izražavaju neki društveni standard o odnosu prosečnih i minimalnih plata, a nisu određene karakteristikama tržišta rada. Takođe, kada se uzme u obzir koliko se razlikuju stope zaposlenosti i nezaposlenosti u ovim zemljama, prilično je jasno da minimalne plate ne utiču značajno ili ne utiču uopšte na stanje na tržištu rada. Konačno, neke zemlje su mogle da povećaju plate značajno i usred krize, dok su druge morale da ih realno smanjuju, uglavnom u skladu sa kretanjem jediničnih troškova rada koji odslikavaju konkurentnost privrede u spoljnoj trgovini. I na ovo poslednje minimalne plate nisu imale neki vidljivi uticaj.
Je li 40 odsto od prosečne plate zaista prava mera minimalne plate koju preduzetnici i privreda mogu da podnesu, a da ne ugroze profitabilnost i ulaganja? Nije, bar na to ne ukazuju podaci. Manja verovatno ne može biti, a veća verovatno može.
Pogledajte slike (klik za uvećanje) ---
