Izvor: Politika, 20.Jul.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sklanjanje u mahovinu detinjstva
Rajko Petrov Nogo sledi Vukovu, Njegoševu, Andrićevu, Matijinu liniju tragičnih junaka kosovskog mita, ističe Selimir Radulović
Plužine – U Plužinama, u Crnoj Gori, održana je dvodnevna književna manifestacija „Pjesnička riječ na izvoru Pive”. Centralni deo manifestacije, koja je održana četrdeset i treći put, bio je posvećen pesničkom delu Rajka Petrova Noga, o kojem je govorilo petanaestak pesnika i književnih kritičara.
Jovan Delić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u uvodnom izlaganju, posebno je pomenuo tri Nogova soneta posvećena Njegošu, simbolično obeleživši 200-godišnjicu rođenja velikog srpskog pesnika. Prvi od tih soneta je izraz buntovne mladosti i odmetanja u poeziju – kao u hajduke. Drugi je varijacija na zapise Ljube Nenadovića, odnosno reminiscencije Ive Andrića na Njegoševe stihove, a treći je sav satkan od Njegoševih stihova. Na neobičan način o Nogovoj poeziji govorio je Momir Vojvodić. On je kroz svoje pesme, posvećene Nogu, osvetljavao pesnikov portret. U pesmi: „Sam ostade od Borija Rajko”, napisanoj na Palama, 1995. godine, kaže: „U za srpski jezik vječnom ratu/ U sve rjeđem sokolova jatu/ Od starine Rašovića za muke/ Dok mu lome i noge i ruke”...
Uz napomenu da je tekst o Nogu pisao na Cetinju, na „srpskom počivalu”, u srcu Katunske nahije – „majke srpske Crne Gore”, kako je pisao Sveti Petar Cetinjski, gde se nekad najviše tužilo za Kosovom, Selimir Radulović je rekao da Nogo, u kontekstu „pisma što sa neba silazi“, sledi Vukovu, Njegoševu, Andrićevu, Matijinu liniju tragičnih junaka kosovskog mita. Vrlo rano, još od prve knjige, objašnjava Đorđo Sladoje, Nogo je počeo da se od „čovekolikog haosa”, zvanog istorija, od „službenih sablasti” i „mafijaških šaka”, a ponajviše od „zimomore”, sklanja u „mahovinu djetinjstva”, tražeći među biljem i zverinjem – ono što nije nalazio kod ljudi.
Ivan Negrišorac je govorio o antitezi kao jednom od osnovnih postupaka u poeziji R. P. Noga i iz toga zaključio da su i reakcije čitalaca u rasponu od slavljenja s razlogom, do osporavanja bez razloga. R. P. Nogo, podsetio je Budimir Dubak, hajdučki je banuo u srpsku poeziju, knjigom „Zimomora” (1967). U pesmi „Nadiremo skitski” pobednički objavljuje: „Pregrizli smo grkljan dosadnoj epohi”. I, zaista, kao da je video kako naše doba neće imati ničeg od dosadne epohe.
U knjizi sećanja „Zapiši to, Rajko”, ističe Vladimir Jagličić, Nogo je, uglavnom, okupio svoje počinule znance, uz dva izuzetka (Emir Kusturica i Radovan Karadžić). Vodio je računa da piše o takozvaniom „značajnim” ličnostima, mahom spisateljima. Možda bi se našao neko ko bi progovorio da je Nogova memoaristika „lakša”, no što bi se dalo očekivati, da je anegdota dobila prevelik prostor, ali, s druge strane, čemu dosadne knjige? Svet je i bez nagvaždanja teško podnošljivo mesto.
Miroslav Maksimović govorio je o Nogovoj prvoj zbirci – „Zimomori”, kada je sve počelo. Prve knjige imaju dve misije: prva je da pesnika iznese na glas, a druga je da pesniku omogući da ide dalje. „Zimomora” je obe misije uspešno obavila. Oni koji posmatraju celokupno Nogovo delo, a ne vide ulogu „Zimomore” u njemu, držeći da je ona mladalački incident, ne vide ništa. Miroje Vuković je podsetio na Nogov intervju dat, svojevremeno, „Prosvjetnom radu”, u kojem je pesnik rekao da je čitavog života cedio suvu drenovinu od devet godina. Piše poeziju uveren da stihovima izmiruje sudbinu čoveka i sudbinu pesnika.
Milica Kralj je podsetila na narodnu izreku: „Bez oca – pola siroče, bez majke – potpuno”. Nogo je rano ostao bez oba roditelja: „Siroče će u pesmi naći sklonište, pesmom zaogrnuće vlastiti bol, a duboko ranjenu dušu obložiće i obožiće stihom. Jezik će preuzeti ulogu roditelja, pružiće pesniku apsolutni zagrljaj, namesto majčine „ruke dvije”. Jezik će razgranatom milošću zakriliti tugu i udes siročeta.
Na književnoj manifestaciji predstavljena su „Sabrana dela” Novice Tadića, u pet knjiga, koje je objavila Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori. Dela je priredio Dragan Hamović. Predstavljeni su, takođe, zbornici radova o stvaralaštvu Ilije Lakušića – „Matična ćelija poezije”, i prevodima Milovana Danojlića – „O nečujnom i nevidelom” (izdavač: „Orfeus” iz Novog Sada i Centar za kulturu Plužine), kao i zbornik „Na izvoru Vukova jezika”.
Nagrada „Spasoje Paja Blagojević” uručena je Tajani Nedić, pesnikinji iz Podgorice, a nagrada „Radule Željko Damjanović” – Dimitriju Vlahoviću, pesniku iz Nikšića, dok je nagrada za najelegičniju pesmu pripala Nikolini Todorović, pesnikinji iz Nikšića.
Manifestacija „Pjesnička riječ na izvoru pive” završena je pesničkom večeri u porti Pivskog manastira, iz 16. veka, na kojoj je učestvovalo dvadesetak pesnika. Pesnički portret bio je posvećen Radomiru Uljareviću, a u tradicionalnom programu „S pjesnikom u ponoć”, svoje stihove kazivali su Rajko Petrov Nogo i Ljubivoje Ršumović.
Zoran Radisavljević
------------------------------------------------
Finansiranje manifestacije
Književna manifestacija „Pjesnička riječ na izvoru Pive“ košta oko 14 hiljada evara. Ove godine, objašnjava Milenko Mićanović, direktor Centra za kulturu Plužine, glavni finansijer bila je opština Plužine, a finansijsku pomoć (tri hiljade evra) pružilo je i Ministarsvo kulture Crne Gore. Ministarsvo kulture Srbije, koje je prethodnih godina značajno pomagalo ovu književnusmotru, ove godine nije učestvovalo u finansiranju – greškom organizatora, koji nije blagovremeno konkurisao za finansijsku pomoć.
objavljeno: 21.07.2013
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
