Izvor: KMnovine.com, 20.Maj.2019, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put Pravde i Istine
"Ni jedan narod u celom svetu nema ono što imaju Srbi. Srbi imaju Sveto Kosovo. Svetu zemlju, na kojoj su svi srpski ratnici na čelu sa carem Lazarom žrtvovali svoje živote u jednom danu."
Otac Kirilo
Gde je pravda, je li moguće da je svet još toliko daleko od nje? Kada će prestati nesuglasice, hoće li se ljudi ikada zbratimiti, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << i šta je smetnja tome? Hoće li ikada pravda biti tako moćna da će moći da savlada ljudsku iskvarenost, cinizam i egoizam? Gde su one istine do kojih se stizalo sa toliko muka, gde je čovekoljublje? (F.M. Dostojevski)"Svi su putovi Gospodnji milost i istina"
Piše: Olga Lazareva
U istoriji ljudskog roda postoje događaji koji neprekidno odzvanjaju. Zvone kao velika zvona. Zvone da čuju koji nisu gluvi, pozivajući njihovu savest na buđenje. Već dve hiljade godina savest bude ljudi koji prave konkretan izbor. Izbor između istine i laži. Izbor između Hrista i Varave. Taj izbor je predlagao i Pontije Pilat. Pilat je pokušao da oslobodi Hrista jer nije mogao da nađe Njegovu krivicu. Pilat je rasuđivao logično: nijedna optužba protiv Isusa nije bila potvrđena nikakvim dokazima, dok je krivica Varave bila dokazana i očigledna. Pilat je polagao nadu na savest jevrejskih starešina. Nadao se da njihova savest nije u potpunosti nestala. Pilat je bio uveren da će izbor pasti na Isusa. Bar zbog Velikog praznika. Jer radi čega onda Veliki praznik, ako ne radi očišćenje ljudske savesti? Pilat je takođe bio uveren da će se odmah nakon oslobađanja pravednog Hrista odmah obradovati svoju ženu Klaudiju jer ga je i ona molila da ne proliva krv ovog pravednika. Ali, na veliko iznenađenje Pilata, Jevreji su napravili svoj izbor... Pilat je pobledio zbog tog izbora. I čak se pomalo zbunio, opravši svoje ruke od krvi pravednika. "Krv Njegova na nas i na decu našu" (Matej 27,25). Što se i desilo. I što se dešava do današnjih dana. Varava je oslobođen. A Spasitelj sveta je poslat na Golgotu. I razapet na Krstu. U vreme dok je Pravednik pod suncem i nad suncem umirao na Krstu, Varava je po jerusalimskim pivnicama čšćavao one koji su ga izabrali. To je jedan od najvećih događaja u istoriji ljudskog roda, događaj poput velikog zvona koje svakodnevno poziva i budi ljudsku savest.
Kako je sada? I šta je sada? Koga i šta mi sada biramo? ... Još u 2. veku Justin Filozof je razmišljao: „Mi moramo naći istinu, da bismo njome živeli” Balkanske visine... Kuda ćemo mi danas usmeriti naš pogled? Gledajući sa balkanskih visina, iznenada smo ugledali dolinu. Dolinu mraka. Bez svetla. Sasvim tamnu, kao stanište krtice pod zemljom. Na mapi sveta ovo mesto se zove „Evropa”. Evropa sa svojom bezbožnošću i svojom nemilošću. Zar ćemo svoje korake uputiti ka toj dolini? Zar ćemo slediti današnju Evropu? Zar ćemo slediti evropsku školu koja se udaljila od Boga, evropsku kulturu koja ne poznaje Boga? Zar ćemo sliditi tu Europu čija je vjera pogrešna i glupa? Možemo li, ipak naći mudrosti i hrabrosti da se vratimo na pravi put pre Evrope i mimo Evrope? Ako krenemo putem naših otaca nećemo pogrešiti i vratićemo se istinitoj veri. Odbacićemo laž. Priznaćemo, konačno, našu krivicu. Srpski narod ima posebnost u svom korenu. U čemu je suština te posebnosti? U osudi samih sebe. Čim bi se Srbima desila nesreća, oni bi vikali pred nebom i zemljom: „Mi smo krivi. I za Kosovo nisu krivi Turci, već Vuk Branković... ” Dok Evropljani nikada ,ni za šta i ni u čemu, ne priznaju svoju krivicu. Ko će izlečiti Evropu? Niko. Za Evropu nema ni leka, ni lekara zato što ona sebe smatra zdravom. Iako već svi kontinenti govore o njenoj teškoj bolesti. „ Gde se nalazite vas nekoliko stotina što stojite ispred naroda srpskoga: da li ste sa Evropom ili sa svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom, onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod. Jer nije lak put narodni. To je uzan i tesan put posta, molitve i milostinje.”- pitao je svetitelj Nikolaj Velimirović. Veliki župan Nemanja je kao sedamdesetogodišnji starac ostavio svet. Svetski život. I otišao na Svetu Goru. Da strada posti ...
Mnogostradalna je zemlja kosovsko-metohijska. Ko danas na njoj svedoči o Svetosavskom učenju pravoslavne vere? Ko danas danas tu uznosi svoje molitve blagovernom Stefanu Dečanskom i svetom knezu Lazaru za sav srpski narod? Ko danas napušta sujetni svet? I ko danas odlazi na visine Šar Planine da strada i posti... Otac Kirilo. Monah koji je verom i istinom služio u manastiru Draganac u najtežim godinama (1999-2014).
Monah, koji je svojim rukama iz ruševina podigao manastir okružen stoletnom hrastovom šumom...
„Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi; Blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko ”(Matej 5, 10).
Oca Kirila u Kosovskom pomoravlju znaju svi, od malog do velikog, u svakom selu, u svakom domu i u svakoj školi južnog dela stare Srbije. Neiscrpna je njegova dobrota, duševna toplina, razumevanje i želja da uvek uteši svoj mnogostradalni srpski narod. Otac Kirilo je kod svog naroda stekao potpuno poverenje i ljubav. Ne žaleći svoju snagu, potpuno se predavao i žrtvovao za voje bližnje.
Do 2014. godine otac Kirilo je svoja čada iz tog južnog dela KiM duhovno hranio u manastiru Svetog Arhangela Gavrila. Danas se otac Kirilo nalazi na najvišem vrhu Kosova i Metohije. Na samom vrhu Šar-planine. Sam sa prirodom i Bogom. U potpunoj tišini. Ostavio je svoj trag u njegovom duhovnom zaveštanju - u njegovih 6 knjiga koje ostavlja u duhovno nasleđe svome narodu. U svim knjigama koje je napisao postoji mesto za postavljanje članaka i poezije drugih autora od njegove mnogobrojne duhovne djece. Mnoge pesme su deca posvetila ocu Kirilu. Dečje pesme, kao znak zahvalnosti i poštovanja, nalaze se na stranicama njegove knjige zajedno sa njegovim poučnim člancima. Pravda i istina su osnovni principi njegove borbe za veru. A put pravednika do pravde Božije i Njegove istine nikada nije bio posut cvećem. Naprotiv, to je put patnje i Golgote. Naročito kada mržnja i neprijateljstvo potisnu pravdu i istinu.
Otac Kirilo je prihvatio svoju misiju kao istinski monah. Postao je Anđeo čuvar svog naroda na mnogostradalnoj zemlji. Naroda, koga je izdala srpska vlast. Naroda, koga je srpska država ostavila na milost i nemilost sudbine.
Ni jedan narod u celom svetu nema ono što imaju Srbi. Srbi imaju Sveto Kosovo. Svetu zemlju, na kojoj su svi srpski ratnici na čelu sa carem Lazarom žrtvovali svoje živote u jednom danu. Žrtva za krst časni i slobodu zlatnu. Za veru pravoslavnu. Za veru i slobodu. To je od davnina bilo srpsko geslo. Borbu za slobodu srpski narod je objedinio sa borbom za Krst časni. Naši preci su ginuli za Krst koga danas mi gazimo. Naši preci su stradali za slobodu, koju danas mi zanemarujemo.
Pravoslavno bratstvo „Sveti mučenik car Lazar” osnovano je 1999. godine, odmah nakon što je Sveto Kosovo okupirano. Avaj! I to ne bez pomoći i podrške “prosvećene” Evrope (NATO i EU). Srpski narod je proteran iz svih većih gradova na Kosmetu. Sve fabrike su ili uništene ili napuštene. 200.000 Srba je proterano iz svojih domova. Srbi koji su do danas ostali na svojoj zemlji, čuvajući svoje domove i obrađujući svoju zemlju kako bi prehranili svoje porodice, nose veliki podvig. Podvig žrtve na putu istine i pravde, na putu vere i slobode. Otac Kirilo, kao duhovnik, nastavio je kao i ranije da duhovno hrani bratstvo sa ciljem očuvanja istorije srpskog naroda, očuvanja i življenja po veri pravoslavnoj. Molitvom, trpljenjem, ljubavlju i svetlom nadom da će istina pobediti laž, da će pravda pobediti nepravdu. Potrebno je ići do kraja...
XXI je vek. Zar nije vreme danas da svi pažljivije pogledamo u sebe? Zar nije vrijeme da svi jedni drugima pogledamo u oči? Zar nije vreme da trezveno pogledamo oko sebe, da konačno priznamo da je samoljublje već postalo prirodni zakon? Našli smo se već u čeljustima vučjeg samoljublja koje preti da proguta sve jaganjce. I „prosvećena" Evropa nas ponovo uči. I ponovo nas obmanjuje. Mi se otuđujemo od naših očeva i majki. Ubijamo i pljačkamo svakoga ko nam stane na put. Naučili smo da se koristimo lažju kao moćnim oružjem protiv svog neprijatelja. Naučili smo da uzimamo tuđe, jer je slađe od našeg. Znamo da moramo da progonimo one na vlasti kako bismo sami do nje došli. Zaboravili smo na post i molitvu, kao i na milostinju. Jer, zašto bismo u svoj život unosili gorčinu. Suviše je velik broj nosilaca zla i tame u prostoru koji se zove Evropa. Evropa je izgubila veru. Kao rezultat toga, izgubila je razum. Evropski narod se više ne može zvati narodom, jer to nije narod, nego jazavci, koji samo kradu od svih. Iz svake njive. I vuku u svoju rupu.
"Svi su putovi Gospodnji milost i istina" (Psalam 24:10) Svi su putevi Zapadne Evrope nemilost i laž. Ogroman je i strašan opit Srba... Jer, čim bi naši preci, srpski narod, počinjali da se dižu protiv azijata za svoju slobodu, Zapadna Evropa bi se pojavila kao neprijatelj naše slobode. Zbog čega? Zbog transportnih puteva. Zbog uvoza. Zbog izvoza... Još od tada pa sve do danas našim očima se otkrivala neočekivana suština Zapadne Evrope:
- Kako to? Zar Zapadna Evropa nije hrišćanska?
- Bila je.
- A gde je Hrist u Zapadnoj Evropi?
- Na drugom kraju stola.
- A ko je na čelu stola?
- Političari, filozofi, pisci, fariseji.
- Ali ko će naučiti Evropu šta je istina?
- Evropa ne želi da zna pravu i večnu istinu. Njeni filozofi, političari i pisci definišu, sastavljaju i objavljuju svoju istinu za svako novo pokoljenje. Novo pokoljenje - nova istina. U suštini to je ljudska laž.
- A ko će pokazati Evropi primer čovekoljubljai milosrđa?
- Evropa ne želi da zna takve primere. Za nju je milosrđe – slabost. Poslednji njeni filozofi su poumirali u ludnicama. Oni su propovedali bezdušnost kao prirodnu osobinu i kako prirodno zdravlje. Oni su gurnuli Hrista na kraj stola Evrope, i naredili da Ga što pre prognaju iz kuće. I oni, ti evropski zakonodavci, su posilazili s uma i poumirali u ludnicama." (IZ SRPSKOG NASLEĐA)
Olga sa o. Kirilom
Svi putevi Božji su pravi. Svi putevi ljudski su krivi. Ako krenemo krivim putem - poginućemo. Ako se vratimo na put Pravde i Istine, svi ćemo biti Božji narod. I tada ćemo svi živeti u miru, i u slozi, i u napretku.
Prevod: FB reporter
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: FB reporter :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
