Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Okt.2019, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priština i Interpol - četvrti debakl u četiri godine
Današnja odluka Prištine da povuče zahtev za članstvo u Interpolu je njen četvrti debakl od 2015. godine, a, prema informacijama prištinskog portala Kallxo, neuspesi se broje i dvocifrenim brojevima, jer je, kako navodi portal, tzv. Kosovo od jednostranog proglašenja nezavisnosti, 2008. godine, gotovo svake godine pokušavalo da uđe u članstvo te međunarodne policijske organizacije.
Priština je ove godine svako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << malo najavljivala da navodno neće podnositi zahtev za članstvo, što je bila neka vrste taktike tipa "da se ne dosete...", svakako Srbi i Srbija.
Pismo sa zahtevom, međutim, generalnom sekretarijatu te organizacije su tadašnji premijer Ramuš Haradinaj i ministar policije Ekrem Mustafa poslali još 1. februara ove godine.
Portal Kallxo, koji je imao uvid u zahtev upućen Interpolu, prokomentarisao je da će to biti 10. pokušaj Prištine da se priključi Interpolu.
Odlaganje ovogodišnjeg zahteva do naredne sednice Generalne skupštine Interpola u ime Prištine je danas zatražio takođe Haradinaj.
Srpski ambasador u Parizu danas je dobio notu koju je Haradinaj uputio Generalnom sekretarijatu Interpola kojom povlači kandidaturu, praktično sat vremena pre početka zasedanja Generalne skupštine, a pošto je, prema diplomatskim izvorima, konstatovao da neće imati dovoljnu podršku.
Neposredno uoči objavljivanja te vesti predsednik Alijanse za novo Kosovo i bivši ministar spoljnih poslova, Bedžet Pacoli, izrazio je sumnju da je obezbeđena potrebna dvotrećinska većina za prijem.
Pacoli je to pravdao nedolaskom u Čile predstavnika 18 zemalja Afrike i Okeanije, koji su mu, navodno, obećali sigurne glasove, ali su odustali od puta, kaže, zbog "putnih troškova".
On je govorio i o lobiranju Srbije za neprihvatanje zahteva Prištine za članstvo, a prema njegovim rečima, zvaničnici Beograda to čine čak i među državama koje su priznale kosovsku nezavisnost.
Nakon prošlogodišnjeg neuspeha u Interpolu, Priština je za to takođe optužila Beograd, pa je Haradinajeva vlada "za kaznu" Srbiji nametnula takse najpre od 10, a nakon samo nekoliko dana ih je povećala na 100 odsto, a ta mera je i danas na snazi.
Inače, u prošlogodišnju kampanju za ulazak u članstvo Interpola Priština je, kako su pisali mediji, uložila veliki novac, pa je nakon neuspeha predsednik Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, čija stranka je na nedavnim izborima, 6. oktobra, osvojila najveći broj glasova, tražio ostavke Pacolija, ali i Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija.
Prošlogodišnja Generalna skupština Interpola održana je u Dubaiju, a Priština ni nakon dva kruga glasanja nije uspela da dobije dvotrećinsku većinu.
Za članstvo Kosova u Interpolu glasalo je tada 68 država, protiv je bila 51, a uzdržano 16.
Posle prvog kruga glasanja, zahtev Prištine za članstvo u Interpolu podržalo je 76 zemalja, 56 je bilo protiv, a 22 zemlje su bile uzdržane.
Interpol je prošle godine imao 192 članice, a svake godine Generalna skupština odlučuje o novim.
Mediji su objavili da je nakon toga usledila pauza u trajanju od 20 minuta u toku koje se odvijala bitka za svaki glas.
Međutim, ni u drugom krugu Priština nije uspela da obezbedi potrebnu većinu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
