Izvor: B92, 14.Feb.2013, 08:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predlog za trajno rešenje za Kosovo

Beograd -- Bivši predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović u autorskom tekstu za "Danas" zagovara postizanje trajnog, održivog kompromisa Srba i Albanaca.

Sadašnje stanje je, po njemu, neodrživo i njegovo zadržavanje proizvodilo bi stalnu političku nestabilnost.

On smatra da je Srbija učinila prvi korak u definisanju svoje pozicije za razgovore o KiM usvajanjem Rezolucije i Platforme, ali da Beograd treba da ih dopuni sa nekolicinom konkretnih zahteva, što bi vodilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << održivom rešenju i usvajanjem nove rezolucije u SB UN.

Jović veruje da bi krajnji cilj trebalo da bude istorijski kompromis između Srba i Albanaca, što bi obezbedilo političku stabilnost na dugi rok, zbog čega koncept sadržan u Platformi i Rezoluciji treba razrađivati i dopuniti novim srpskim predlozima i zahtevima.

On je u autorksom tekstu za "Danas" naveo šest dodatnih zahteva od kojih je prvi usmeren na međunarodnu zajednicu koja treba da obezbedi materijalna sredstva za prihvatanje i trajni ostanak u Srbiji oko 200.000 izbeglica s Kosova i Metohije. Njihov povratak na ognjišta dosad je bio marginalan, kaže, procenivši da se to neće bitno promeniti ni u budućnosti.

Drugi zahtev je poseban sporazum o severu Kosova. Ako Srbija razume Albance s Kosova i Metohije da žele da sami sobom upravljaju, onda bi i oni trebalo da razumeju da to isto žele i Srbi na severu Kosova, napominje Jović.

Treći zahtev Srbije je da se definišu i garantuju prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. To bi trebalo da bude definisano na međunarodnoj konferenciji, a potom potvrđeno rezolucijom Saveta bezbednosti UN i tako dobijene garancije položaja i prava srpskog naroda ne bi mogle da budu menjane lokalnim propisima.

Jović je kao četvrti zahtev naveo onaj za autonomijom srpskih manastira i slobodom delovanja Srpske pravoslavne crkve. Srbija treba da traži posebno definisanu zaštićenu autonomiju za srpske manastire: Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i Gračanica, slično kao što ima Hilandar u Grčkoj, takođe, da im se vrati oduzeta imovina da bi mogli materijalno da funkcionišu i opstanu, da se garantuje nesmetan dolazak vernika u manastire, kao i nesmetan rad svih crkava i manastira SPC i njihova zaštita, precizirao je on.

Peti zahtev se odnosi na pravo na korišćenje kosovskih lignita, naveo je Jović, ističući da trajno rešenje srpsko-albanskih odnosa podrazumeva i uvažavanje materijalnih interesa obe strane.

Srbija treba da traži da se na Kosovu odredi jedno rudno područje, tačno omeđeno i definisano, na kome će, pod međunarodnom garancijom, moći trajno da vrši eksploataciju lignita, dodao je on.

Poslednji, šesti zahtev, odnosi se na apsolutnu garanciju imovinskih prava.

Nasilno otcepljenje Kosova i Metohije nije dalo pravo privremenoj kosovskoj vlasti da ostvaruje još jedno nasilje, da uzurpira bilo čiju imovinu, što nažalost čini. Srbija traži da međunarodna zajednica onemogući svaku protivpravnu uzurpaciju imovine bilo fizičkih, bilo pravnih lica, pa i države i da garantuje da pod međunarodnim nadzorom svako može da uživa svoje vlasništvo, naveo je Jović.

On napominje da u izloženim predlozima i zahtevima Srbije nema nijedne državne funkcije, što dovoljno govori samo po sebi, da bi Srbija trajno ostala na takvom rešenju.

Pošto se ovde radi o predlogu za trajno rešenje, ishod pregovora morao bi biti potvrđen odgovarajućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Zato bi bilo i logično da se pregovori vode pod okriljem Ujedinjenih nacija, dodao je on.

Svoje predloge iznela bi, naravno, i druga strana, a konačni sporazum bi, napomenuo je Jović, predstavljao kompromis.

On smatra da, bez obzira na momentalno raspoloženje na drugoj strani i moguće reagovanje, Srbija treba da kaže svoje i da jasno stavi do znanja da je spremna na kompromis koji trajno rešava odnose Srba i Albanaca i uklanja sve političke probleme koji otežavaju život ljudi.

"Zadržavanje samo delimičnog i privremenog rešavanja problema nije dobro za Srbiju, jer vodi ka trajnom održavanju stanja koje ne uvažava njene interese. Da li će međunarodna zajednica i druga strana reagovati pozitivno, treba sačekati i videti. U krajnjem slučaju, dok se to ne desi, pa i ako se nikada ne desi, Srbija treba kroz predstojeće razgovore, koji su joj kao metod nametnuti, da pokuša da realizuje bar neke od svojih interesa, koje će definisati svojim globalnim prilazom", zaključio je Jović.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na B92...